Srbija od 2011. godine uložila samo trećinu planiranog novca za zaštitu životne sredine

Na tribini na kojoj je predstavljen "Izveštaj iz senke 2024 - Zaštita životne sredine i klimatske promene" Koalicije 27, navedeno je da je iznos od 10,6 milijardi "donja granica", te da bi realna ulaganja morala biti mnogo veća, piše Danas.Taj izveštaj se odnosi na pregovaračko Poglavlje 27 o životnoj sredini u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Istaknuto je da ovaj izveštaj prati Izveštaj o napretku Srbije koji svake godine objavljuje Evropska komisija te da se ove godine prvi put ova dva izveštaja ne slažu.
Predstavnica organizacije Mladi istraživači Srbije Tanja Petrović je kazala da neke ocene o napretku ne stoje, poput one kada je vlada usvojila Predlog zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i poslala ga u parlament.

- To je zaista mesto neslaganja i našeg zaprepašćenja, jer zašto bi to bio napredak? Da li parlament stvarno služi da bi ispunjavao ono što vlada uradi ili treba pojačati ulogu parlamenta i vratiti to ponovo na dva koloseka - zakonodavnu i izvršnu vlast - upitala je ona.

Ona se osvrnula i na ulaganja u zaštitu životne sredine u periodu 2014 - 2023, i naglasila da su ulaganja države u životnu sredinu "hronično niska".

Dodala je i da nije uspostavljen jednostavan sistem praćenja tih ulaganja zbog čega je, kako je ukazala, teško pratiti "zeleni novac".

Kazala je da je suštinsko urušavanje sistema finansiranja životne sredine počelo 2012. ukidanjem Fonda za životnu sredinu, čiji je rad bio baziran na otelotvorenju načela EU kada je u pitanju zaštita životne sredine, a to je da zagađivač plaća.- Zagađivači plaćaju i danas, i sve ovo vreme, ali ta sredstva idu u budžet. Procena je da je svake godine taj nivo prikupljenih sredstava kreće se negde oko 100 miliona evra - navela je Petrović.

Problem je, dodala je, što je sa fondom ukinut i namenski karakter sredstava za životnu sredinu, te su danas sredstva od naknada od zagađivača opšti prihod budžeta.

- Procena je da se otprilike jedna trećina, koja se nakupi od zagađivača u vidu naknada, vrati u životnu sredinu - precizirala je ona.

Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, istakao je da u Srbiji i dalje najveći deo otpada ide na nesanitarne deponije.
Kazao je i da samo 36 lokalnih samouprava vrši merenja količine i statusa komunalnog otpada, iako je to zakonska obaveza i neophodan uslov da se njime upravlja.

- Najveći deo otpada u Srbiji je rudarski otpad - 94,4 odsto. On uopšte ne potpada pod Zakon o upravljanju otpadom, on uopšte ne potpada pod nadležnost ministarstva životne sredine i ta oblast je izuzetno loše praćena - rekao je Jezdimirović.Govoreći o kontroli, Lazar Jovčić iz Beogradske otvorene škole upozorio je da nema dovoljno zaposlenih u inspekcijama, a da veliki broj inspektora obavlja poslove iz drugih oblasti, zbog čega im je svakodnevni posao otežan.

- Jednostavno, ne mogu da se na pravi način bave životnom sredinom - rekao je Jovčić.
On je pomenuo i zagađenje vazduha, i ulaganja države koja su neadekvatna.

Kao primer je naveo da se subvencionišu elerktrična vozila, iako saobraćaj u zagađenju učestvuje sa šest procenata, dok se ne ulaže u rešavanje problema individualnih ložišta koja u emisiji PM 2,5 čestica učestuju sa 80 odsto.