Ovo su sada simptomi koronavirusa

O tome na šta je potrebno posebno obratiti pažnju u emisiji Zdravo sa Ivanom objasnila je prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje "dr. Milan Jovanović Batut".

Od pojave korone prošlo je tačno četiri godine, a odigralo je sve kako je i predviđeno, virus je vremenom mutirao, a onda je postao sve slabiji. Virus i dalje cirkuliše, a direktorka Jovanović otkrila je kakva je trenutna epidemiološka situacija.

- U našoj zemlji se u ovom trenutku, počevši od maja meseca, povećava broj pojedinačnih slučajeva pozitivnih na virus SARS-CoV-2. Pacijenti sa COVID-om još uvek ne traže često usluge lekara, retko se javljaju svojim lekarima u domovima zdravlja. Međutim, sama bolnička opterećenost kada je u pitanju COVID-19 u ovom trenutku nije povećana. Dakle, u apsolutnim brojevima mi imamo veći broj pozitivnih slučajeva na SARS-CoV-2, ali sama hospitalizacija nije opterećena ovim pacijentima - kazala je ona.

Kako navodi, najčešće su u pitanju osobe koja su inficirane SARS-CoV-2 virusom i sa određenim hroničnim bolestima ili stanjima.

- To su osobe sa onkološkim oboljenjima ili nekim drugim težim hroničnim oboljenjima. Prema tome, obično se infekcija izazvana virusom SARS-CoV-2 javlja kao sekundarna infekcija jer su upravo ta lica koja su i osetljivija i podložnija za ovaj virus - dodala je ona.

U ovom trenutku klinička manifestacija COVID-19 je, kako napominje, sa blagim karakteristikama.

- Dakle, nema potrebe za bolničkim lečenjem. Obično se radi o grlobolji, o blago povišenoj temperaturi, osećaju umora, bolovima u mišićima i osobe se leče u kućnim uslovima. Prema tome, nema potrebe za nekim dodatnim terapijskim strategijama ili lekovima - kaže profesorka Jovanović.

Koliko traje lečenje korone

Bolest obično prolazi za 3 do 5 dana, ali ukoliko se jave komplikacije, onda je svakako potrebno da se poseti lekar i da se na vreme krene sa lečenjem tih komplikacija ukoliko se jave, objasnila je.

Svima je u sećanju ostao delta soj koji je zaista bio poguban, kasnije je usledio omikron sa kojim je intenzit opao i forma kliničke slike bivala je sve lakša. Sagovornica je u emisija otkrila da li virus i sada može mutirati u neku agresiviniju varijantu ili će intezitet nastaviti da pada.

- I kod nas i u svetu nema teških formi oboljenja koje izaziva ovaj virus. Međutim, mutacije kada je u pitanju SARS-CoV-2 virus su konstantne, one se javljaju svakodnevno i mutacije odnsono na DNK, mutacije na hromozomskom materijalu ovog virusa ukazuju da jednostavno ne možemo zaustaviti promene koje se dešavaju. Ali istovremeno možemo pratiti manifestaciju kliničkih znakova i simptoma kada je u pitanju ovo oboljenje - navela je.

Ako govorimo o aktuelnoj situaciji, na teritoriji Evrope, a i širom sveta, prema podacima iz CDC-a, kako kaže, potvrđeno je da postoji posebna varijanta JN1 i još jedna varijanta, to je KP2.

- To su subvarijante ovog istog virusa koje će verovatno biti i osnov za dalje unapređenja, ta dalja unapređenja i same dijagnostike, a i proizvodnje vakcina omogućiće bolju zaštitu u narednom periodu. Dakle, kroz vreme napuštaju se određeni sojevi koji su dominirali u prethodnoj godini i oni istovremeno služe za dalje praćanje jer se mutacije na samom virusu u stvari odražavaju i na navedene procedure kada je u pitanju poslednje dijagnoze i kada je u pitanju zaštita koja se obezbeđuje vakcinama. Dakle, u toku su proizvodnje nekih novih vakcina koje bi zaštitile upravo setljive populacije, one koje imaju hronične bolesti i one kojima je zaista zaštita neophodna kada je u pitanju SARS-CoV-2 virus - zaključila je.