Čovek za "obojene revolucije": Da li je Vulinov angažman u Ruskom istorijskom društvu bezbednosno sporan?

Vulin, koji često putuje u Rusiju, u Moskvi se našao i krajem maja. On je na poziv sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergeja Šojgua došao na 13. Međunarodni sastanak visokih zvaničnika zaduženih za pitanja bezbednosti. Saopštenje SVR-a objavljeno je 28. maja, a dan kasnije Vulin je imao bilateralni sastanak sa Šojguom, čovekom koji je veći deo karijere proveo na visokim pozicijama u ruskom bezbednosnom sektoru, piše Insajder.

Ipak, za razliku od tona saopštenja SVR-a, razgovor Vulina i Šojgua, protekao je u srdačnoj atmosferi. U delu razgovora koji je javno objavljen nijednom rečju nije spomenut srpski izvoz oružja Ukrajini, već se uglavnom razgovaralo o protestima u Srbiji.

Vulin se požalio domaćinu da je situacija u Srbiji složena, “na prvom mestu zbog mešanja zapadnih država i tajnih službi“.

Šojgu je pokazao razumevanje za situaciju u Srbiji.

- Nedavni događaji su, naravno, izazvali zabrinutost i kod nas i kod vaših prijatelja. Nadam se da se sada situacija normalizovala i da Srbija može nastaviti dalje da gradi saradnju sa svim susedima, kao i da nastavi saradnju koju već ima sa Ruskom federacijom - kazao je Šojgu.

Dve nedelje kasnije, iz Moskve je došla još jedna vest koja uključuje Aleksandra Vulina. Rusko istorijsko društvo je na svojoj skupštini, donelo odluku da u Beogradu otvori predstavništvo, a da na njegovom čelu bude upravo Vulin. Predsednik Ruskog istorijskog društva je Sergej Nariškin, direktor ruske Spoljno obaveštajne službe, koja je u saopštenju kritikovala “organizovanu traku smrti u Srbiji“ koja ima za cilj da “ubija i sakati ruske vojnike i civile“.

Vulinovo imenovanje na čelo predstavništva Ruskog istorijskog društva čiji je predsednik Sergej Naruškin, samo je još jedan kamen u mozaiku Vulinovih konekcija sa ruskim obaveštajnim službama. Vulina je u januaru prošle godine odlikovao Aleksandar Bortnikov, direktor ruskog FSB-a, a priznanje je dodeljeno za izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe.

O Vulinovim dobrim odnosima sa ruskim službama govori se godinama unazad. Još je krajem 2021. godine ruski novinar i opozicionar Vladimir Kara-Murza tvrdio da je Vulin informacije o sastanku ruskih opozicionara u Beogradu dostavio nadležnim ruskim službama. Vulin je ovo demantovao.

O tome da li je otvaranje predstavništva društva čiji je predsednik Sergej Nariškin bilo predmet bezbednosne provere, Insajder je poslao pitanja Bezbednosno-informativnoj agenciji, ali do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli. Takođe, za komentar je bio nedostupan i sam Aleksandar Vulin.

Još jedan kanal uticaja

Filip Ejdus, profesor bezbednosti na Fakultetu političkih nauka ističe da sumnja da će Vulinova povezanost sa ruskim službama previše zabrinuti srpske obaveštajne službe.

- Domaće obaveštajne službe imaju vrlo blisku saradnju sa ruskim službama i to upravo preko Vulina. Svojevremeno je na toj relaciji osnovana i radna grupa za borbu protiv obojenih revolucija, a Vulin je u toj grupi igrao ulogu glavne kontakt tačke. Vulinove veze sa ruskim službama bi mogle da alarmiraju sve proevropski orijetnisane organizacije i pojedince u Srbiji, ali verujem da se svi ti aranžmani sprovode u dogovoru sa vrhom vlasti u Srbiji - navodi Ejdus.

Rusko istorijsko društvo osnovano je 2012. godine, a bave se popularizacijom ruske verzije istorijskih događaja. Oni objavljuju publikacije, organizuju konferencije i seminare, učestvuju u projektima restauracije kulturnih spomenika i bave se arhiviranjem istorijskih dokumenata. Ovo društvo blisko sarađuje sa institucijama Ruske Federacije. Radio slobodna Evropa nedavno je objavio da je jedna kancelarija Ruskog istorijskog društva krajem prošle godine već otvorena u Novom Sadu, te da se na njenom čelu nalazi Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine.

Aleksandar Vulin, čovek koji je prethodnih deset godina obavljao neke od najznačajnih funkcija u zemlji, od izbora Vlade premijera Đura Macuta, ne obavlja trenutno nijednu državnu funkciju. Vulin je, od početka vlasti SNS-a, bio na čelu Kancelarije za KiM, Ministarstva rada, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. U Vladi Miloša Vučevića bio je potpredsednik zadužen za odnose sa Rusijom.

Diplomata Srećko Đukić navodi da činjenica da Vulin trenutno ne obavlja državnu funkciju, nema previše značaja na njegov politički uticaj.

- Njegova pozicija u hijerarhiji moći ne zavisi mnogo od funkcije na kojoj se trenutno nalazi. On je Aleksandru Vučiću koristan zbog odnosa koji ima u Moskvi. Ako išta, Vulinov položaj je sada još optimalniji, nego kada je obavljao važne državne funkcije - navodi Đukić.

Vulinove veze sa Rusijom su ga sredinom 2023. godine dovele na listu sankcija američkog Ministarstva finansija. Tadašnji ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil je javno negodovao zbog postavljanja Vulina na poziciju direktora BIA, braneći odluku da mu se uvedu sankcije. Na kraju, Vulin je podneo ostavku na tu poziciju, uz tvrdnje da ne želi da Srbija bude izložena pritiscima zbog njega.

Ejdus naglašava da prethodna imenovanja Vulina u državnoj administraciji pokazuju da se vrh vlast ne obazire previše na kritike koje na njegov račun dolaze sa Zapada.

- Vulin je prošao ceo krug u bezbednosnom sektoru, od Ministarstva odbrane do BIA. Na kraju krajeva, i pošto je Vulin stavljen na sankcije SAD, on je bio imenovan za potpredsednika Vlade. Što se tiče aktivnosti samog Ruskog istorijskog društva, njenu ulogu i cilj ćemo videti vremenom, ali je izvesno da će predstavljati još jedan kanal ruskog uticaja u Srbiji - ističe Ejdus.

Srećko Đukić napominje da će Vulinova povezanost sa ruskim službama manje štrčati danas posle najnovijeg razvoja događaja u zemlji.

- Ako vidimo razvoj na unutrašnjem planu, vidimo da vlast vuče društvo od zapadnih standarda. Usvajaju se zakoni o medijima i biračkom spisku, ali se to čini samo kako bi se ispunila forma prema EU i eventualno uticalo na otvaranje pregovaračkog klastera. Ali sve ostalo pokazuje da se ide u smeru Istoka, od postavljanja kadrova iz devedesetih, do brendiranja protesta kao obojene revolucije. U pitanju je ruska kovanica, stara dvadesetak godina. A unutrašnja politika i spoljna politika jedne zemlje su nerazdvojive - kaže Đukić.

I dok se o uticajima stranih službi uvek više spekuliše nego što se pouzdano zna, uloga ruskih službi u aktuelnoj političkoj krizi je bila dosta vidljiva. Tako je ruski FSB objavio izveštaj tvrdeći da na demonstrantima 15. marta u Beogradu nije korišćen zvučni top. Ovaj izveštaj predstavnici vlasti iskoristili su da kao definitivan odgovor na aferu “zvučni top“.

Nedelju dana posle tog protesta, Aleksandar Vulin se u izjavi ruskim medijima javno zahvalio tamošnjim službama na informacijama koje pomažu Srbiji u borbi protiv obojene revolucije.

Politika Srbije prema Rusiji je bila ambivalentna od početka rata u Ukrajini. S jedne strane, Srbija se nije pridružila evropskim sankcijama Moskvi, ali je izvozila municiju za koju se ispostavljalo da je završavala u rukama ukrajinskih vojnika.

Pritom, veza Srbije i Rusije nije samo sentimentalna i istorijska. Ruske državne kompanije su i dalje većinski vlasnik Naftne industrije Srbije, a srpska privreda energetski zavisi od ruskog gasa.