Suša desetkovala prinose: Kakve su posledice na poljoprivredu?

Suša uzima danak

Suša je uzela svoj danak na malinjacima, ne samo za ovu, već i za narednu sezonu.

Jovan Majstorović iz sela Brezovice kod Čačka kaže za Euronews Srbija da je ova godina zbog suše bila ubitačna.

Pre povrtara suša je obrala polovinu roda paradajza, a ono što je ostalo opalo je pre zrenja.

Kako je za Euronews Srbija rekla Ljiljana Damljanović iz Čačka, u paradajzu nema vode, više je zelen nego crven i niskog je rasta.

Suša je desetkovala prinose krompira i pasulja, a ništa bolja situacija nije ni sa kukuruzom.

- Ne može biljka da radi kolika je suša bila, potpalio se pasulj, kukuruz, sve izgore. Vidiš krompir, to je izgorelo kao da si sipao vrelu vodu - rekao je Slobodan Damljanović iz sela Godovik u opštini Požega.

Da je znatno lošija situacija u vojvođanskoj ravnici potvrđuje Bora Šumljanac iz okoline Srema za koga je berba kukuruza završena pre vremena.
- Kukuruz je sav izgoreo, to će biti sigurno tri puta manji prinos, zbog naglog sazrevanja sam kvalitet je isto upitan, a ovde se vidi da je zrno šturo i slabo, tako da očekujemo umanjen prinosu i do 50 odsto - rekao je za Euronews Srbija Bora Šumljanac iz Laćarka kod Sremske Mitrovice.

Visoke temperature zadale su probleme i stočarima koji već muku muče sa deficitom senaže.

- Lucerke smo imali, tri kola smo već pokosili, a sena, prve je bilo nešto, a druge ništa. Nema ni krave da pasu, puštali smo svake godine oko 40 krava, ove godine veoma malo. Nema gde da pasu, strašno - rekao je Milan Sedlarević iz sela Dragačica u Dragačevu.
Nedostatak padavina i visoke temperature uslovile su znatno niže prinose skoro svih povrtarskih kultura, kao i žitarica.

Stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak Milan Damljanović rekao je za Euronews Srbija da je najviše problema bilo sa kukuruzom, kao i sa krompirom.

- Krompiru je vegetacija skoro svuda gde se nije zalivao završena, što će se značajno odraziti na prinose. Što se tiče kukuruza, kukuruz ne izgleda tako loše za razliku od drugih krajeva, i Vojvodine, i istočne i južne Srbije, prošao sam nedavno tuda gde su praktično desetkovani prinosi, čak na mnogo parcela nema praktično ničega - kaže Damljanović.

Posledice suše vidljive su i na pijacama. Iako je manje robe na tezgama, cene iz dana u dan sve su više.

Suša nije samo desetkovala prinose u zapadnoj Srbiji, već je i digla cene poljoprivrednih proizvoda, pa se postavlja pitanje koliko će biti skuplja zimnica ove sezone.

"Neke njive su još u dobroj kondiciji, neke su osušene"

Prostran kaže da je prvi deo godine bio povoljniji, pre svega za kulture koje su sejane u jesen prošle godine, kao što su pšenica, ječam, raž, ovas, uljana repica, rano voće i povrće, ali da u drugom delu godine, prolećne kulture trpe ogromne štete, pre svega zbog visokih temperatura.

- Međutim, još uvek se niko ne ohrabruje da vam danas kaže kolika će biti manja proizvodnja kukuruza, soje, suncokreta ili šećerne repe, kolika će biti manja proizvodnja kod kasnog voća, povrća, ali definitivno će ti procenti biti prilično visoki, dvocifreni - rekao je on.

Kaže da je već počela žetva suncokreta i da se govori da će proizvodnja biti manja za više od 20 ili 30 odsto.

Što se tiče kukuruza kao vodeće kulture, Prostran kaže da je tu situacija nešto bolja u rečnim dolinama u zapadnoj Srbiji, pa i u Pomoravlju, za razliku od Vojvodine.

On navodi i da ima i "šarenila" na njivama, pa su tako neke, na primer, u Banatu još uvek u dobroj kondiciji, ali da se može videti i značajni deo njiva koje su osušene.

- Video sam primer da je čovek koji je koristio stajnjak u proizvodnji suncokreta, koji svake godine kupuje stajnjak, jer nema svoju stoku, ostvario čak prinos do pet tona u ovoj sušnoj godini, a praktično ćemo imati verovatno ispod dve tone. Dakle, nivo agrotehnike je mogao da ublaži, ali on onda dovodi u pitanje ekonomiju proizvodnje, imajući u vidu visoku cenu troškova proizvodnje - rekao je Prostran.

"Još imamo zaliha"

O sušama se govori godinama, a klimatski ekstremi se ponavljaju iz godine u godinu i sve su učestaliji, pa se postavlja pitanje da li je jedini način da se poljoprivrednik bori sa klimatskim problemima ulaganje u tehnologiju i mehanizaciju.

Prostran smatra da je agrotehnika važna, navodeći da će nauka morati da da odgovore na još neka druga pitanja, pre svega koje sorte sejati, šta sejati na severu, a šta u nekim drugim delovima.

- Ova suša, koja nije jedina, bilo je već unazad nekoliko godina, nas posebno muči. Moraćemo verovatno da se prilagođavamo nekim mediteranskim, nekim drugim klimatskim uslovima proizvodnje, ali definitivno bitan je nivo agrotehnike, sistemi za navodnjavanje, ali opet sistemi ne mogu bez stočarstva. Dakle, puno se otvorilo pitanja poslednjih godina - rekao je Prostran.

On smatra da je potrebno u ovakvim godinama uraditi prehrambeni nacionalni bilans hrane, navodeći da još uvek ima zaliha i pšenice, kao i kukuruza i nekih drugih proizvoda iz prošle godine.

- Morate uvažiti i robne rezerve i zalihe kod proizvođača, naravno i očekivanu proizvodnju. Prvo da zatvorite taj vaš prehrambeni bilans i po meni, imajući u vidu da sam se time dugo godina bavio, on neće biti ugrožen. Dakle, mi ćemo bar imati za naše potrebe dovoljno hrane - rekao je Prostran.

On smatra da bi bilo dobro da država možda kroz neku premiju nagradi na neki način proizvođače pšenice i da ih ohrabri da uđu u proizvodnju.