Kakve zapravo efekte Ibuprofen ima na naše telo?

Studija je obuhvatila oko 540.000 ispitanika iz Ujedinjenog Kraljevstva, starosti do 73 godine, i fokusirala se na analizu kognitivnih efekata uobičajenih lekova. Ispitanici su bili evaluirani kroz testove koji mere brzinu reakcije, memoriju, sposobnost rasuđivanja i rešavanja problema, prenosi nova.rs.

Rezultati su pokazali da su osobe koje su uzimale jedan od deset čestih lekova postizale bolje rezultate na testovima u poređenju sa onima koji te lekove nisu koristili. Među lekovima sa najizraženijim pozitivnim efektima bili su oni koji se koriste za ublažavanje bola, lečenje upala, osteoartritisa, srčanih bolesti, astme, alergija i hipertenzije.

Sa druge strane, utvrđeno je da paracetamol i antidepresiv fluoksetin (izdaje se na recept) negativno utiču na pamćenje i sposobnost rešavanja problema. Migrenozni lek amitriptilin pokazao je još izraženije negativne efekte na kognitivne funkcije.

Autori studije naglašavaju da su rezultati indikativni i da ukazuju samo na korelaciju, a ne na uzročno-posledičnu vezu. Međutim, oni ističu važnost uvođenja rutinske procene kognitivnih funkcija u klinička ispitivanja svih novih lekova kako bi se omogućio informisan izbor terapije.

Neurolog Martin Rosor, glavni autor studije, izjavio je:

- Kognitivni neželjeni efekti uobičajenih lekova mogu imati značajan uticaj. Lekovi se široko koriste, a mnogi među njima mogu negativno delovati na kogniciju. Zbog toga bi trebalo razmotriti uvođenje standardnih kognitivnih procena u kliničkim studijama.

Rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Brain and Behaviour, a studiju je finansirala britanska zdravstvena fondacija The Health Foundation.