Srbija u centru toplotnog talasa u Evropi: Kako da se zaštitimo?

Kardiolog Predrag Mitrović kaže da u poslednjih desetak dana broj pacijenata koji se javlja zdravstvenim službama zbog ekstremnih vrućina opada, jer su ljudi tek sada shvatili da ne treba da izlaze napolje.

- Shvatili su da malo manje izlaze kada su visoke temperature i da malo više paze da se ne nađu u podne negde napolju na suncu, osim ako moraju. Tako da je broj malo manji nego pre desetak dana, ali ipak je povišen u odnosu na ovo doba godine u odnosu na prethodnu - objašnjava.

Kako kaže, nisu samo naši ljudi neposlušni kada je reč o smernicama šta treba raditi i kako se ponašati kada su velike vrućine.

- To je u svim zemljama, odnosno na Mediteranu koju je specifičan u neposlušnosti. I mi, Italijani, Španci, svi živi... Jednostavno, i oni ne slušaju, isto rade što i mi. Izlaze, ne paze na krvni pritisak, ne paze na unos tečnosti i naravno da je smrtnost povećana - naglašava kardiolog.

Smatra da se u poslednjih par godina poboljšava situacija kada je reč o svesti kod ljudi na opasnost od vrućina i tome da je klima zaista promenjana.

- Klimatske promene postoje na celoj kugli, pošto se Zemlja pomera, tu gde je najveća temperatura i gde su najveće oscilacije, to su mesta koje su kritična za naše zdravlje - ocenjuje.

Klimatolog Vladimir Đurđević podseća da je po broju smrtnih slučajeva od vrućine Grčka u samom vrhu, a to je zbog Atine koja je milionski grad i gde ljudi žive u visoko urbanizovanoj sredini, gde na ovu priču o klimatskim promenama treba dodati efekat urbanog ostrva toplote, gde postaje nepodnošljivo za svakodnevni život.

- Beograd je u julu bio manje prijatan zbog toga što u gradu imamo taj dodatni efekat urbanog ostrva toplote, koji dodatno pojačava zagrevanje koje trpimo od klimatskih promena, i gde onda stvari postaju prilično komplikovane - navodi.

Klimatolog ističe da su istraživači godinama pratili odnos klimatskih promena i temperature koje se mogu povezati sa smrtnošću.

Navodi i da je sada već druga godina od kako izlazi istraživanje o smrtima zbog ekstremno visokih temperatura, te da smo tako ušli u ciklus detaljnijeg praćenja jer je uočeno da postoji vrlo jasna veza između tih stvari.

- Procena za Srbiju 2022. u toj studiji bila je da smrt oko 500 osoba može da se poveže sa visokim temperaturama, s tim što smo mi te godine bili na periferiji toplotnog talasa koji je najviše doprineo tim smrtima koje se mogu povezati sa visokim temperaturama. Ove godine smo mi u centru toplotnog talasa. Ove godine je taj centar vreline, kada je u pitanju Evropa, bio stacioniran iznad Balkana - objašnjava.