Novi Sad se zadužuje za 3,1 milijardu dinara: Bačeni novac zbog grešaka iz prošlosti

Odluka Gradskog veća da se zaduži za gotovo 30 miliona evra kako bi se platili sudski troškovi po tužbama za eksproprisano zemljište ukazuje na probleme sa likvidnošću grada, te da tužbe u velikoj meri opterećuju lokalnu kasu.

Da će Novi Sad imati problema sa ovim tužbama upozorila je i Državna revizorska institucija prilikom završnog izveštaja budžeta grada za 2023. godinu.

Tom prilikom je konstatovano da postoji oko 1.300 tužbi, čija vrednost prevazilazi 15,7 milijardi, što je trećina godišnjeg budžeta Novog Sada.

Kako se navodi u odluci koju je Gradsko veće prosledilo Skupštini grada, razlog za zaduživanje je to što Upravi za građevinskog zemljište i investicije nedostaje novac za plaćanje sudskih troškova.

Ovo je pravno obrazloženo nedostatkom sredstava za obaveze za pribavljeno građevinsko zemljište nastalo po izvršnim sudskim presudama i u postupcima prinudne naplate, obavezama za pribavljanje zemljišta po izvršnim sudskim presudama koje se očekuju i pribavljanja zemljišta za potrebe izgradnje infrastrukturnih objekata na teritoriji Grada sporazumno u okviru postupka utvrđivanja naknade za eksproprisano građevinsko zemljište.

Gradsko veće predlaže da se uzme dugoročni investicioni kredit u iznosu od 3,1 milijarde dinara sa rokom otplate od šest godina, uključujući grejs period od 12 meseci. Tvrdi se da će to biti kredit "pod najpovoljnijim uslovima za zaduživanje na domaćem finansijskom tržištu".

Novac će biti prebačen na račun Uprave za građevinskog zemljište i investicije.

Raste dug Novog Sada

Novim kreditom će se udvostručiti zaduženog Novog Sada. Grad trenutno duguje 3,3 milijarde dinara zbog uzimanja raznih kredita, među kojima su i oni za kupovinu autobusa ili gradnju bazena u Futogu.

Ministarstvo finansija, koje je saglasno sa novim zaduživanjem, ukazuje na to da Novi Sad ima još prostora za uzimanje kredita za kapitalne investicije. Ovo zaduživanje ne bi smelo da bude veće od 50 odsto od tekućih prihoda.

Na primeru Novog Sada, sa ukupno 6,4 milijarde dinara zaduženost bi bila 17,19% tekućih prihoda, tako da Novi Sad bi mogao slobodno da uzme još oko 13 milijardi dinara kredita i da to bude u skladu sa Zakonom o javnom dugu.

Novi Sad je već "bacio" milijarde

Novi Sad je prošle godine već izdvojio 3,9 milijardi dinara zbog plaćanja sudskih troškova. U 2024. već je utrošeno 1,3 milijarde dinara, a novac je mora da se izdvaja i iz tekuće budžetske rezerve.

Gradonačelnik Milan Đurić govorio je o ovom problemu krajem prošle godine, kada je rekao da nisu mogli da predvide da će sudovi donositi toliko presuda na osnovu velikog broja tužbi građana koji traže naknade za eksproprisano zemljište, pretežno za komunalnu infrastrukturu u prigradskim naseljima.

- Videćemo šta ćemo raditi. Imamo neke ideje. Kao odgovorna vlast, platićemo, ali moraćemo da stanemo sa nekim investicijama. Ovo su enormna povećanja rashoda koja nismo mogli da predvidimo. Prve tužbe su krenule 2018. godine i tada smo dali 850 miliona, već sledeće oko milijardu dinara. Potom 2020. i 2021. godine to se nastavilo sa više od milijardu dinara, a sada dolazimo do ovih skoro 5,5 milijardi, od kojih smo već platili 3,9 milijardi dinara -, rekao je tada Đurić.

Problematično po grad je i što broj ovih sporova raste. U 2022. godini bilo je 1.106 sporova, lane je bilo 1.331 spor, dok je sredinom marta ove godine bilo aktuelno 1.296 ovih predmeta.

Tužbe se mogu podeliti u tri grupe. Prvu grupu čine tužbe fizičkih lica protiv Novo Sada za naknade za oduzeto zemljište, gde je u periodu od 1976. do 1978. godine pred Komisijom za komasaciju Grada za KO Futog sproveden postupak komasacije i ova vrsta parničnih postupaka datira iz 2007. godine i trenutno u radu ima neznatan broj predmeta po tom osnovu.

Drugu grupu čine tužbe fizičkih lica za naknade za oduzeto zemljište, gde su u izvodima iz lista nepokretnosti tužioci upisani kao vlasnici zemljišta. Tužioci navode da je zemljište pretvoreno u ulicu bez sprovođenja postupka utvrđenog Zakonom o eksproprijaciji od strane jedinice lokalne samouprave.

Treću grupu čine tužbe fizičkih lica radi isplate za eksproprisano zemljište, koje se vode iz razloga što su planskim aktima parcele u vlasništvu fizičkih lica predviđene za javne namene: javne saobraćajnice, proširenja i izgradnja osnovnih škola, izgradnja predškolske ustanove, proširenja gradskog groblja, zaštitno zelenilo, sportski park, javni kulturni centar, zajedničke blokovske površine, ali nisu privedene nameni.

Za prve dve grupe Grad skoro svaki predmet gubi, a u trećoj grupi ima različitih stavova suda po pitanju zahteva, tako da neke tužbe budu odbijene.

- Na osnovu prezentovanih podataka, imajući u vidu obim, odnosno brojnost i ukupnu vrednost navedenih sudskih sporova, postoji rizik da isti mogu nepovoljno da utiču na finansijski rezultat u narednom periodu, što bi moglo da ima materijalni značaj - navodi državni revizor.