Razorne superćelijske oluje ponovo prete Srbiji

Meteorolog Ivan Ristić kaže za Blic da ako bude ponovo superćelijskih oluja one će se dogoditi ponovo u julu. Prema njegovim rečima, sve upućuje na to da možemo da ih očekujemo, a na pitanje kako je moguće predvideti ranije jako nevreme sa orkanskim vetrom, moguće i sa gradom, takozvanu super oluju, kaže da će se to preciznije znati tek krajem juna.

- Treba pratiti temperaturu mora i okeana pošto će one definisati da li će biti superćelijskih oluja. Recimo, ako krajem juna odemo na Jadransko ili Egejsko more i u vodu uđemo lagano, bez stresa i potrebe da se lagano ugrejemo, i ako temperatura morske vode već tada bude 25-26 stepeni, velike su šanse da će tokom jula biti superćelijskih oluja - kaže Ristić.

Objašnjava da je granica za superćelijsku oluju određena sa temperaturom mora od oko 27 stepeni Celzijusa, a prošle godine je temperatura Jadranskog mora dostigla i 29 stepeni početkom jula zbog čega smo i imali 13. i 19. jula problema sa olujom.

- Već krajem proleća i početkom leta ćemo otprilike znati kako stvari stoje, ali za sada se ne čine dobro pošto je more toplo. Ove godine se nije preterano ni hladilo, a Atlanski okean sada beleži maksimalnu temperaturu ikada. Izvorište golfske struje, blizu afričke obale, je najtoplije ikada i to dodatno podgreva opasnost koja može tokom leta da se desi - kaže Ristić.

Šta je superćelijska oluja

Ristić podseća i na to šta je superćelijska oluja.

- Superćelije su dugovečni rotirajući olujni oblaci, sistemi velikih, prostranih razmera i prečnik superćelije se kreće između 20 i 50 kilometara, a može trajati i do nekoliko sati često su izvor ekstremnih vremenskih pojava kao što su olujni vetrovi, grad, poplave, čak i tornada. Glavna razlika između oluje i oluje superćelije je prisustvo smicanja vetra sa visinom. U južnom delu Evrope i širom Balkanskog poluostrva, tokom jula i početkom avgusta 2023. postojali su povoljni uslovi za formiranje ovakvih oluja. Imali smo veoma topao i nestabilan vazduh pun vodene pare, koji je "gorivo" za oluje - kaže Ristić.

Prošle godine u Srbiju su donele grad veličine lešnika do veličine teniskih loptica, bilo je bujičnih poplava, jakog olujnog vetra koji rušio drveće i odnosio krovove.

Superćelijska oluja se kreće vrlo brzo i često je njen smer nepredvidiv i to je jedna od njenih odlika zato što je vezana za jake visinske vetrove. Kako su meteorolozi ranije objasnili, u Srbiju superćelijski oblak najčešće dolazi sa zapada i jugozapada, jer je to dominantan put prodora vlage nama sa Atlantika.

Najčešće je nošena visinskim vetrovima zapadnim, a koliko će biti jaka zavisi šta pod tim podrazumevamo, jer nekada to može da bude samo krupan grad, a nekada samo obilna kiša, a nekada je praćena strašnim udarima vetra, ali, znatno je jača od običnih oluja koje poznajemo.