Kako se raspala kapija istočne Srbije

Vlast koju reprezentuju gradonačelnik Saša Pavlović i njegove kolege iz SNS, nije ni najmanje za pohvalu, već isključivo samo za kritiku. A gradonačelnikov tim (nekadašnji portiri, kotlari i nesvršeni studenti), koji osim što nameštaju ortacima i drugovima projekte i poslove, pa tako prave i astronomske kafanske račune, i sve to na teret gradskog budžeta. Pravi pokazatelj naprednjačke vlasti je upravo realizacija budžeta svih ovih godina koja je za 2020. bila 66%, a za 2021. realizacija je bila 68%, u drugim opštinama i gradovima u okolini, realizacija budžeta prelazi preko 80 i 90 odsto.

Razlozi loše realizacije budžeta su: nestručnost, loše planiranje projekata, nerešeni imovinski odnosi i prisutna korupcija u dodeli poslova. Može, gradonačelnik da se hvali, ali brojke govore sve - nestručnost i neznanje je na prvom mestu. Za ovu gradsku vlast su prioriteti preskupi sportski tereni, a u planu je i zatvoreni bazen. Umesto da se širi i modernizuje infrastruktura grada u svim oblastima, i da se uslovi za život građana poboljšaju. Naprednjačka vlast je dala 110 miliona dinara za atletski stadion, koji izgleda kao magareća livada. Vreme je da se Saša Pavlović malo odmori i da se povuče, jer se vidi da nije dorastao da vodi grad Požarevac, već treba da se na vreme vrati svom starom poslu, a to je da ga upamte đaci kao dobrog profesora u srednjoj školi - kažu građani Požarevca.
Gde je danas Požarevac, pod vlašću SNS. Na prvi pogled naš grad Požarevac je lep grad, srednje veličine, smešten u ravnici između tri reka: Mlave, Velike Morave i Dunava, a ni na jednoj od njih. Prvi utisak je, kažu, važan u svakom pogledu. Ne mora da bude i tačan, ali da je važan, važan je.

Već drugi pogled na Požarevac otkriva, neuredne ulice i trotoare koji se ne peru, previše prašine i svakovrsnog smeća na svakom koraku. Lepota i prljavština retko idu zajedno, a i poslednjih godina Požarevac najviše zagađuju, nemoralni, nestručni i nesposobni kadrovi Srpske napredne stranke.

Na treći pogled ne može, a da se ne uoči mnoštvo novih stambeno - poslovnih zgrada bez bilo kakve arhitektonske i građevinske vrednosti, stešnjenih na 4–5 ari, bez ijednog drveta ispred, bez klupa, igrališta za decu, bez mesta za parking bicikla, a kamo li automobila. Očigledna je želja i namera investitora tih bezvrednih objekata da se na njima masno zaradi, da se uzme neka brza lova i da se ide dalje. Uđeš, izađeš i gotov si... Posle toga i stanari i njihovi posetioci, naravno i svi ostali Požarevljani, neka se sami snalaze kako znaju i umeju. Da žive normalno, pa ni približno normalno, neće moći. Svi oni koji od Beograda, Smedereva, ali i od Niša i Kragujevca stižu u Požarevac, najpre moraju da prođu kroz nekadašnju veliku i čuvenu industrijsku zonu u kojoj je svakodnevno radilo više hiljada, pa i desetina hiljada radnika. Tu su i sada brojne zgrade, hale, silosi, magacini, asfaltirane saobraćajnice, ali je sve to ispražnjeno, polumrtvo. Jedino su parkinzi novoizgrađenih marketa uvek solidno popunjeni.
Iza ove stare, zamrle industrijske zone postoji i nova o kojoj se više od 20 godina piše i govori po lokalnim medijima, a u kojoj još uvek nema ni jednog jedinog iole ozbiljnog investitora. Da li iko normalan može da zamisli, imaju potpunu lokalnu vlast od 2016. godine, gradonačelnika, načelnike i drugih kojekakvih narodnih predstavnika sa pozamašnim platama koji za šest i više godina nisu uspeli da stvar pomere sa mesta?

Šta je onda uzrok današnjeg zaostajanja? Šta je u pitanju?

Da vidimo: može biti da je to u prvom redu partijsko zapošljavanje. Šta drugo?! Da bi bio gradonačelnik, odbornik, predsednik skupštine, član gradskog veća, direktor bilo kog javnog preduzeća - ne moraš baš ništa pod Bogom da znaš. Dovoljno je da si poslušan. Čak je i poželjno da ne samo ništa ne znaš, nego i da ne pokušavaš ništa da znaš, a posebno ništa da učiniš na svom dobro plaćenom poslu. Nije tvoja stvar da misliš, ni da činiš. Dovoljno je da slušaš i izvršavaš samo šta ti se kaže, a najbolje je da ni tada ništa ne radiš, jer ako radiš možeš i da pogrešiš. Kad ne radiš, nema ni greške. Pogledajte samo kolike su im reprezentacije! Da bi napravio tolike račune, moraš da si i danju i noću u kafani. Za vreme Ljubičevskih konjičkih igara na trgu dok su se svake večeri održavali koncerti, gradonačelnik je pravio svoje privatne žurke na račun gradskog budžeta.