Hitna pomoć u Nišu zatrpana TUŽBAMA radnika

U periodu od 2016. do 2022. godine u niški Osnovni sud stiglo je 35 tužbi zaposlenih protiv Zavoda za urgentnu medicinu zbog neisplaćenog prekovremenog rada, pokazuju podaci do kojih su došle Južne vesti.

Od šest predmeta koji su do sada rešeni, u dva su usvojeni tužbeni zahtevi u koristu tužioca, odnosno radnika, dok se u 29 postupaka još sudi.

Među onima u čiju korist je presuđeno je i uzbunjivač i vozač Hitne pomoći Dragan Stamenković, za čiju tužbu je sa svim troškovima isplaćeno oko 700.000 dinara, tvrdi on.

 - Samo za moju tužbu su morali da ispalte toliki novac, a sada su puštene još na desetine tužbi Zavoda isto za prekovremeni rad, pa Zavodu preti milionska blokada na štetu svih građana, a sve zbog rukovodstva koje pravi katastrofalne finansijske greške od budžetskih sredstava - kaže Stamenković.

Zavod za urgentnu medicinu zbog neisplaćenog prekovremenog rada tužio je i doktor Miodrag Branković. I on kaže da je za takvo stanje krivo isključivo rukovodstvo.

 - On što je najgore po Hitnu pomoć je da nema nikakav osnov da dobiju te postupke, a stvar je u tome što će ta cifra kad se sakupi biti nenormalno velika. To što je Hitna pomoći pre nekoliko godina bila 4 miliona dinara u blokadi, ovo će da premaši duplo, samo zahvaljujući rukovodstvu Zavoda - kaže Branković.

On dodaje i da je krajnje vreme da neko od rukovodstva odgovara za ovakvo stanje u Zavodu.

Direktor Zavoda bez konkretnog objašnjenja o tužbama

Iako je konkretno upitan da objasni kako je došlo do toga da radnici masovno podnose tužbe zbog neisplaćivanja prekvremenog rada i kako će se to odraziti na rad Zavoda, direktor Slavoljub Živadinović u svom odgovoru to nije precizirao.

Navodi da je iznošenje statistike, u vezi postupaka koji su vodjeni od 2016. godine, protiv Zavoda, ne predstavljaju alarmantno stanje, kada se ima u vidu broj zaposlenih, izmene propisa i Zakona, kao i neusaglašavanje istih sa delatnošću koje obavljaju.

Objašnjava da su tužbama zasuti i drugi Zavodi po Srbiji i da tim problemom mora neko da se pozabavi.

 - Zato ne bih iznosio svoje mišljenje i šta ja smatram u vezi prekovremenog rada u ustanovi koja radi 24 sata, ali voleo bih da se nađe veštak-ekspert koji će izračunati da 300 zaposlenih svakog meseca ima tačan fond sati, kada se ima u vidu rad po šihtama, a da to ne bude kao što je uvek rađeno, da se fond radnih sati, uproseči na godišnjem nivou - navodi Živadinović.

Kako je direktor rekao u telefonskom razgovoru broj sati na godišnjem nivou nije prekoračen, a tužbe se odnose na one mesece kada radnik ima navodno prekovremene sate, ali ne i na one mesece kada nema dovoljno radnih sati.

 - To zapravo govori više o tom radniku, koji tuži kuću u kojoj radi i pravi troškove, nego o rukovodstvu. I na kraju, pri ovakvom stanju stvari Hitna će uložiti sve redovne i vanredne pravne lekove, jer primera radi svi smo videli na primerima sa Bankama, kako je tek po reviziji, sve došlo na svoje. Dalje ne bih komentarisao - zaključio je direktor.

Podsetimo, niška Hitna pomoć prošlog leta vratila je RFZO-u oko 800.000 dinara zbog nezakonitih isplata radnicima.