Posle 10 godina dobila otkaz na RTV zbog porodiljskog

Priču Sandre Žigić, objavljenu na Fejsbuku, prenosimo u celini:

- Mislila sam da nikad neću morati ovo da pišem, ali ukaže se potreba. Memoriju ne trebalo, nekoliko fotki - malo ih je za ugovor, a sasvim dovoljno za zahvaljivanje na saradnji.

Volontiranje - šest meseci.

Honorarni ugovori, ne zna im se broj.

PP ugovori

Ugovor na određeno vreme

Hajde sad malo na agenciju Optimum. Dosta Optimuma, daj još koji honorar. Ajmo opet malo na Agenciju Optimum... Čuj mene Optimum - Laboris! A tamo - ugovor na neodređeno! Hvala?

U međuvremenu, dođe moja beba i živesmo vam nas troje u balončiću prethodnih godinu dana.

Vreme za povratak u realnost nedavno stiglo, kad tamo - Eeee pa raskinuli saradnju RTV i Agencija. Šta ćemo sad?

Kaže Laboris - potpisaćeš sa nama sporazumni prekid ugovora!

Kaže RTV - sa nama ćeš potpisati - ništa!

Pa još dodali, onako usput, na stepeništu, takoreći preko glasnika:

- Pa tebi kad se završi porodiljsko ti više nisi porodilja...

- A što ne pitaš neke drugarice pa nađeš neki drugi posao?

- Ali tebi svakako ne odgovara da radiš Arteriju, jer Arterija je uveče, a ti imaš malu bebu.

- Ali ti nisi bila zaposlenik RTV-a, nego agencije.

Dragi moji, ovo pišem ovde, javno, da bismo izbegli svakakve eventualnosti da pojedinci moj odlazak iz te kuće okarakterišu isto tako usput, na stepeništu, kao svojevoljan. Bezmalo deset godina predanog i valjanog rada, bez ikakvih leđa, partijskih knjižica i sličnog, od lektora preko vremenske do novinara, voditelja i urednika emisije verovala sam da su dovoljni samo rad i znanje za ostanak i napredak. I znate šta - verujem u to i dalje! Moja Radio-televizija Vojvodine je jedna predivna medijska kuća, u kojoj predivni ljudi uz pomoć štapa i kanapa znaju da rade predivne stvari.

Baš sam gomilu vas zavolela, nisam stigla ni ćao da vam kažem, nedostajaće mi rad sa vama! Moj RTV su ščepali pohlepni pojedinci, nestručni, bahati, lenji i glasni, koji su i mene svojevremeno ućutkivali kada sam pokušavala da govorim o onome što ne valja i ne treba da bude. Zatvorili su mi vrata Mog RTV-a, a kao što mi se često znalo desiti u životu - sve ono što mi se činilo lošim po mene, dovelo me do sjajnih stvari. Tako je, srećom, i sa ovom pričom. I ovo nije tužan status. Više kao neki dnevnički ili kao opomena drugima.

Moj RTV nije njihova prćija. Čuvajte ga, ne dajte ga! Ako me ikad u budućnosti vidite kako opet trčim po onim stepenicama, mahnito tražim gde sam zaturila karticu za snimanje, gledam na sat dok kuckam završne - onda poverujte da pravde ima i da su Naš RTV iz kanži pustili oni kojima je dovoljno da ekran nije crn! A ako ova moja priča nekako pomogne makar jednoj mladoj ženi koja radi ili želi tamo da radi, onda je ovo što se dogodilo imalo smisla - napisala je Sandra Žigić.