Borcu za radnička prava otkaz i tužbe, a šefovima nagrada

Muke ovog pravog borca i heroja se nastavljaju jer, iako je država Srbija bila naložila kompaniji da ovog sindikalca vratio na posao, "Jura" se o to bila oglušila i oterala ga sa fabričke kapije.

Danas se ovaj čovek, samo zato što je kazao istinu i tražio pravdu (za sebe, ali i sve svoje kolege), nosi sa nekoliko sudskih sporova koji su pokrenuti protiv njega. Što bi rekao lekar i građanski aktivista iz ovog grada Aleksandar Rangelov, samo podanik pristaje na eksploataciju, a građanin ne, piše Rešetka.

- Zašto je važno podanike političkipravno opismeniti? Zato što samo tako mogu postati građani! Podanik pristaje na eksploataciju, a građanin ne! Kada raščlanite bilo koji društveni problem, vi otkrijete da je u pitanju političko-pravni razlog - komentariše Rangelov.

Ali, avaj, u Srbiji, pa tako i u Leskovcu, odavno je postalo nenormalno ono što je normalno i obrnuto, pa umesto da se jedinom borcu za prava preko 10.000 ljudi koji rade u inostranim kompanijama u ovom gradu dodeli jedno značajno priznanje, ili da mu se barem kaže hvala, nagrada se dodeljuje izrabljivačima.

Komisiju, koja je odlučivala, po ko zna čijem nahođenju, o dodeljivanju oktobarskih nagrada (koje godinu za godinom gube na smislu i svom značaju) treba podsetiti na sve što se dešavalo u nagrađenom "Aptivu". Gospodo iz Komisije, ako ste slučajno zaboravili, ovo preduzeće u žižu javnosti prvo je dospelo nakon što je objavljena priča o tome da je radnicima dato da potpišu izjavu da "dobrovoljno žele da rade po 12 sati dnevno u periodu dužem od mesec dana".

U javnosti je najpre buknula priča zaposlenih koji su bili primorani da potpisuju izjavu u kojoj se odriču prava na ograničeno radno vreme kod poslodavca. Ne samo to, lokalni lekar je uvideo nešto što je okarakterisao "sindromom Aptiv", a koji je primetio kod izmorenih radnica te firme. Zaposleni te kompanije se u toj izjavi, faktički odriču prava na naknadu štete za konsekvence koje proističu iz takve postavke radnog vremena. Takođe i posledicama, u vidu potencijalnog povređivanja radnika usled premora i neodgovarajuće zaštite u sistemu rada.

Rukovodioci su pronašli najoriginalniji mogući način da pokažu svoju humanu stranu. Rasporedili su dovoljan broj nosila za radnike koji kolabiraju. Posle toga se saznalo i za "sindrom Aptiva". Lokalni ortoped, Aleksandar Rangelov, tako je nazvao stanje kod "nove sorte" bolesnika, a njih čine većinom mlade žene koje pate od išijasa, lumbaga, upale tetiva i tetivnih ovojnica i tako dalje.

Kompanija Aptiv je 2019. godine iz budžeta Srbije dobila 7,5 miliona evra subvencija za zapošljavanje 2.000 radnika – a 2020. ponovo dobija subvencije u istom iznosu, s tim da tada zapošljava 700 radnika. Odmah početkom 2021. broj zaposlenih smanjen je za 1.000 "u skladu sa trenutnim poslovnim potrebama." U Aptivu je za samo 2 meseca bez posla ostalo ili poslato na prinudni odmor oko hiljadu ljudi, a radnici tvrde da su o tome, da više ne dolaze na posao, uglavnom obaveštavani putem SMS poruka ili mejlom.

Na kraju, postoji samo jedno pitanje, gospodu iz Odbora za obeležavanje praznika, jubileja i dodelu priznanja Skupštine grada Leskovca: "Nije li vas sramota?"