Pre 85 godina dogodio se atentat u Marseju

Kao munja se Evropom i svetom tada proširila vest da je kralj Jugoslavije ubijen u Marseju. U posetu Francuskoj, kralj je trebalo da ide blindiranim automobilom, potpuno zatvorenim, kako je i planirano. Međutim, on se ispred palate Berze pojavio u otvorenom "delažu", što ga je načinilo lakom metom za atentatora.

Hice u kralja ispalio je Vlado Georgijev Kerin, poznat kao Černozemski, član makedonskog VMRO-a (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija) koji je iskočio iz gomile sa buketom cveća u ruci i uzviknuo na francuskom "Živeo kralj". U buketu se nalazio sakriveni pištolj, kojim je zapucao na kralja Aleksandra, usmrtivši ga sa četiri metka. Kralj je ostao da leži nepomičan u automobilu, a lekari su nekoliko minuta posle 17 časova tog dana mogli samo da konstatuju smrt. Lekari su utvrdili da je jedan metak pogodio desnu stranu grudi. Na telu su bile još tri rane u predelu leve ruke, ramena i lopatice.

Sin kralja Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke, Aleksandar rođen je na Cetinju 1888. godine. Svoju mladost, usled vladavine dinastije Obrenovića, proveo je van Srbije. Školovao se u Ženevi i Sankt Peterburgu, a u domovinu je došao kada je njegov otac Petar izabran za kralja Srbije, Majksim prevratom 1903. godine. Nakon što se njegov stariji brat Đorđe Karađorđević odrekao prestola 1909. godine, Aleksandar je postao prestolonaslednik. Postao je regent svom ocu 24. juna 1914. godine i kao takav bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Posle pobede u Velikom ratu, Aleksandar je postao regent nove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a kralj postaje 1921. godine, nakon smrti Petra I Karađorđevića. Njegova vladavina se smatra autokratskom i prožimana je socijalnim i nacionalnim kontrastima. Posle ubistva u Narodnoj skupštini, zaveo je Šestojanuarsku diktaturu 1929. godine, a 1931. doneo je Oktroisani ustav. Njega je, nakon atentata u Marseju, nasledio najstariji sin Petar, još maloletan, pa je zemljom vladalo namesništvo do 1941. godine.