Milatović: Ne rušim Vladu, već...

Predstojeći samit Evropska unija - Zapadni Balkan, koji će 5. juna biti održan u Tivtu, predstavlja istorijsku prekretnicu i najveći skup svetskih lidera ikada organizovan u Crnoj Gori. Činjenica da će Crna Gora po prvi put ugostiti predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca jasno govori o novom međunarodnom pozicioniranju države. Prema rečima predsednika Jakova Milatovića, ovaj događaj nije samo diplomatski uspeh, već konkretna šansa za ubrzanje evropskog puta, jačanje ekonomije i potvrda da "Crna Gora više ne dočekuje Evropu, već je okuplja".

Govoreći o političkoj situaciji u Crnoj Gori, Milatović je istakao da ukazivanjem na probleme i nuđenjem konkretnih rešenja ne ruši ni Vladu ni opoziciju, već artikuliše glas onih koji su birali zakonski i posvećen rad.

- Građani ne traže političke sukobe, već rezultate, odgovornost i funkcionalne institucije. Činjenica da sam podjednako meta kritika i vlasti i opozicije potvrđuje moju nepristrasnost i nameru da ostanem izvan tmurne dnevnopolitičke svakodnevice, koju, nažalost, karakterišu neozbiljnost, neodgovornost i neznanje. Ako nešto zaista želim da srušim, to je institucionalna neodgovornost, na koju smo, nažalost, počeli da se navikavamo - rekao je Milatović u intervjuu za "Dan".

Govoreći o samitu u Tivtu, kazao je da je najkonkretnija i merljiva korist je to što će Crna Gora nakon 5. juna biti korak bliže svom ključnom strateškom cilju da postane 28. članica Evropske unije.

- U Tivtu ćemo imati sve ključne evropske lidere na jednom mestu i to je trenutak da pokažemo da smo spremni da završimo posao koji traje godinama. Činjenica da se ovakav samit po prvi put organizuje u Crnoj Gori govori o poverenju koje danas imamo kod evropskih partnera. Crna Gora ne dočekuje Evropu, ona je okuplja - kazao je on.

Kako budemo vodili ovaj samit, kaže on, tako će nas videti i naši evropski partneri.

- Zato je važno da svi delovi sistema pokažu ozbiljnost, odgovornost i sposobnost kako bismo delovali kao uređena evropska država. U tom smislu, ovo je i prilika da se politički akteri u Crnoj Gori izdignu iznad svakodnevnih podela i pokažu zrelost u pitanjima koja su od državnog interesa - kazao je Milatović.

Crna Gora će 5. juna ugostiti i francuskog predsednika Makrona i nemačkog kancelara Merca, što govori o poziciji koju Crna Gora danas ima u Evropi, ističe Milatović.

Komentarišući konfrontiranje sa dojučerašnjim saborcima, kazao je da prolaze kroz proces odvikavanja od višedecenijskog institucionalnog jednoumlja.

- U tom kontekstu, predsednik države ne može i ne sme biti nemi posmatrač: to nije stvar ličnog afiniteta, već temeljne odgovornosti prema građanima koji su nam ukazali poverenje. Kao neko ko je bio deo promene koja je otvorila novo poglavlje u crnogorskoj politici, imam obavezu da insistiram na tome da politika mora raditi u interesu građana - kazao je on.

Vršenje ustavnih nadležnosti predsednika države, ističe, ne može se i ne sme podvoditi pod politički revanšizam.

- Pravi revanšizam je, recimo, odbijanje izbora sudija Ustavnog suda samo zato što ih je predložio predsednik, uprkos njihovim nespornim biografijama. Dok sam ja u ključnim pitanjima - od ambasadorske mreže do Saveta za odbranu i bezbednost i izbora načelnika generalštaba - pokazao jasan državnički i konstruktivan pristup, moje inicijative prema Vladi i Skupštini ostaju bez institucionalnog odgovora (izbor sudija Ustavnog suda, otvorene liste, obeštećenje golootočkih žrtava, mere za sanaciju posledica inflacije i sl.). Dakle, adresa za priču o opstrukcijama i revanšizmu nije ovde, već negde drugo - kazao je on.

Ističe da ne želi da veruje da je moguće zaustaviti procese pravde, ali je očigledno da se moglo i moralo mnogo više.

- Nažalost, borba za pravnu državu u velikoj meri je potisnuta političkim interesima, borbom za uticaj i preuzimanjem istih onih poluga moći koje su decenijama bile zloupotrebljavane. Ozbiljniji pokušaji obračuna sa kriminalom i korupcijom često budu zaustavljeni ili imaju ograničen domet i ne rezultiraju konačnim pravosudnim epilogom. Posebno zabrinjava činjenica da mnogi ključni akteri iz prethodnog perioda nisu ni pitani da objasne nadležnim organima kako su stekli enormno bogatstvo i kakva je njihova uloga u aferama koje decenijama zaokupljaju domaću i međunarodnu javnost - kazao je on.

Zato je jasno da bez suštinskih reformi pravosuđa, neselektivnih provera i pune odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija nema pravne države.

- To znači da svaki slučaj mora imati jasan epilog i da odgovornost mora biti konkretna i vidljiva. Neophodno je da svaka karika u pravosudnom lancu bude jednako efikasna - kaže Milatović.

Pravedni sudski epilozi u slučajevima poput ubistava Duška Jovanovića i Slavoljuba Šćekića nisu samo pitanje prošlosti, već ključni test da li Crna Gora zaista može garantovati pravdu svim svojim građanima, dodaje predsednik.

- I dozvolite da budem veoma jasan: moj posao nije da budem saglasan sa bilo kim, već da štitim javni interes i ukazujem na stvari koje nisu dobre za građane ili za državu. Kada postoji odstupanje od tih principa, moja je obaveza da na to ukažem.

Službe bezbednosti moraju biti u funkciji države i svih građana, kaže on, a ne bilo koje političke strukture.

- Tamo gde postoji politički uticaj na službe bezbednosti, nema ni poverenja građana, ni stvarne sigurnosti. Zato je rešenje jasno: profesionalizacija, depolitizacija i snažni mehanizmi kontrole koji garantuju da službe rade isključivo u interesu države i svih građana. Sistem mora da se očisti od kriminala i zloupotreba, ali to ne sme biti izgovor za novi politički uticaj u tim službama - kaže Milatović.

Evropski put ne smije biti "šminka", za Crnu Goru to mora biti suštinska promena koja se vidi u životu građana, kaže Milatović.

- Tačno je da danas postoji snažnija politička volja za proširenje unutar Evropske unije, i to je prilika koju treba da iskoristimo. Ali ona ima smisla samo ako je pratimo stvarnim reformama. Zato stalno ponavljam da nije više pitanje da li ćemo ući u EU, već kakvi ćemo tamo ući. Ako reforme ostanu samo na papiru, problemi će ostati isti, samo u drugačijem okviru. To znači da će građani i dalje čekati pravdu, tražiti vezu za posao i živeti u sistemu koji nije jednak za sve.

Komentarišući spekulacije da ruši Vladu, kazao je da u svakom uređenom sistemu mora postojati jasna odgovornost.

- Ako ukazivanje na probleme neko naziva rušenjem, onda problem nije u tome ko govori, već u tome što se na te probleme ne daje argumentovan odgovor. Ukazivanjem na probleme i nuđenjem konkretnih rešenja ja ne rušim ni Vladu ni opoziciju: ja artikulišem glas onih koji su nas birali da radimo zakonito i posvećeno. Građani ne traže političke sukobe, već rezultate, odgovornost i funkcionalne institucije - kazao je on i dodao:

- Činjenica da sam podjednako meta kritika i vlasti i opozicije potvrđuje moju nepristrasnost i nameru da ostanem izvan tmurne dnevnopolitičke svakodnevice, koju, nažalost, karakterišu neozbiljnost, neodgovornost i neznanje. Ako nešto zaista želim da srušim, to je institucionalna neodgovornost, na koju smo, nažalost, počeli da se navikavamo.