Mandić: Aktuelni Ustav upodobiti sadašnjosti i promeniti status srpskog jezika

Na svečanosti povodom 120 godina od donošenja Nikoljdanskog ustava Knjaževine Crne Gore, on je istakao da Crna Gora i danas stoji "pred istorijskim izazovima" - između dostojanstva i evropske perspektive.

Mandić je istakao da sadašnji Ustav ne oslikava stvarno stanje.

- Vlast da bi bila legitimna mora biti ograničena zakonima i usmerena ka opštem dobru. Upravo zato koristim priliku da kažem da sadašnji Ustav donet od strane jedne parlamentarne većine ne označava realno stanje u našoj zemlji. Postoji veliki broj elemenata sadašnjeg Ustava koji su zreli da se upodobe sa sadašnjicom, a posebno želim da istaknem status srpskog jezika - rekao je Mandić.

On je dodao da "građani ne traže čudo", već da "najviši pravni akt predstavlja stvarno stanje".

- Niko ne želi da se status drugih jezika menja, ali je vreme da se ispravi istorijska nepravda. U tom duhu, uloga Skupštine ostaje od presudnog značaja. Parlament je mesto dijaloga i sučeljavanja ideja - istakao je.

Kako je dodao, parlament mora biti ogledalo društva, ali i korektiv.

- Danas je Crna Gora višenacionalna, viševerska i demokratska država. Njena stabilnost počiva na uvažavanju svih, ali i na jasnoj svesti o sopstvenim korenima. Naš put ka EU nije odricanje od sebe. Mi u evropsku porodicu želimo da unesemo sve ono što nas je krasilo vekovima - slobodu, čojstvo i junaštvo - kazao je.

- Neka nam ovaj veliki jubilej bude podsetnik da se istorija ne nasleđuje - dodao je.

U Crnoj Gori službeni jezik je crnogorski jezik, kao i da su ćirilično i latinično pismo ravnopravni. U službenoj upotrebi su i srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik.

Prema rezultatima popisa stanovništva održanog u decembru 2023. godine, najviše stanovnika Crne Gore govori srpski jezikom, njih 43,18 odsto (269.307).

Sledi crnogorski jezik koji govori 34,52 odsto (215.299), a na trećem mestu je bosanski, sa 6,97 odsto (43.470), saopšteno je iz Uprave za statistiku (Monstat).