Gardijan iznao nepoznate detalje o Dodiku: Pregovarano sa visokim zapadnim zvaničnikom o njegovom bekstvu

Tamo su se presvukli u zelene vojne uniforme i slikali sa pripadnicima specijalne jedinice MUP-a Republike Srpske s fantomkama na glavama. Njihovo prisustvo nije bilo najavljeno institucijama Bosne i Hercegovine, a javnost je za to saznala tek nakon što je vest procurila u lokalne medije, piše Guardian.

Mađarska je zvanično navela da se radi o "trenerima", ali okolnosti dolaska, skrivena priroda misije i tajnost operacije izazvale su zabrinutost. Niti Predsedništvo BiH, niti Veće ministara nisu bili obavešteni o dolasku stranih uniformisanih snaga na teritoriju suverene države.

Dolazak Mađara vremenski se poklopio s presudom protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, koji je 26. februara ove godine osuđen na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice. Dodik je ignorisao ovlašćenja visokog predstavnika Kristijana Šmita, institucije nastale u okviru Dejtonskog sporazuma, koji ima ovlašćenja da nameće zakone i smjenjuje zvaničnike.

Reagujući na presudu, Dodik ju je nazvao "besmislenom" i poručio svojim pristalicama da "budu veseli", utvrdivši da Bosna i Hercegovina "više ne postoji". Potom je donet zakon kojim se zabranjuje prisustvo državnih pravosudnih i policijskih institucija na teritoriji RS-a, čime se faktički otpočelo s procesom secesije. Iako je rekao da neće uložiti žalbu jer ne priznaje sud, njegovi advokati su to ipak učinili, a odluka po žalbi očekuje se najkasnije do kraja godine.

U međuvremenu, Dodik je, po treći put od marta, otputovao u Moskvu, gde se sastao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Time je dodatno potvrdio svoj proruski kurs, dok istovremeno dobija podršku iz Beograda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je presudu "nezakonitom i antidemokratskom", te lično došao u Banjaluku, a potom se sastao s Dodikom u Beogradu.

Ova presuda i reakcije na nju predstavljaju opasnu prekretnicu. U pitanju je trenutak kada je jasno da mađarski premijer Viktor Orban, u slučaju sukoba između Brisela i ruskog saveznika Dodika, odlučno staje na stranu Moskve. Prema informacijama koje su procurile u mađarskoj štampi, a koje su potvrdili diplomatski izvori u Sarajevu, mađarska jedinica bila je poslata u Banjaluku s ciljem da u slučaju nužde izvuče Dodika ako bi morao da beži.

Za sada do toga nije došlo, ali izvori tvrde da je Dodikova porodica u proteklim mesecima kontaktirala visokog zapadnog zvaničnika kako bi pregovarala o uslovima za njegov odlazak iz zemlje. Ipak, iako mogućnost egzila postoji, veća je verovatnoća da će Dodik pokušati da zadrži vlast i osporavati legitimitet institucija BiH.

Situacija je postala posebno napeta u aprilu, kada je SIPA pokušala da uhapsi Dodika zbog usvajanja zakona koje su čak i njegovi raniji saveznici smatrali ekstremnim. Međutim, do hapšenja nije došlo jer su pripadnici policije RS sprečili državne policajce (SIPA) u Istočnom Sarajevu.

Ako Apelacioni sud potvrdi presudu iz februara, Dodiku bi formalno bio zabranjen politički rad, što bi moglo da izazove vanredne predsedničke izbore u RS i eventualni politički zaokret u kojem bi opozicija mogla da pokuša da prevaziđe etničke podele i obnovi evropski put BiH. Takođe, moguće je da bi se tada mogla ponovo pokušati da se realizuje i njegova fizička smena uz pomoć međunarodnih snaga, pre svega EUFOR-a.

U razgovoru za medije, bivši ministar spoljnih poslova BiH i član opozicione Partije demokratskog progresa, Igor Crnadak, rekao je:

- Jedina misterija je da li će Dodik prihvatiti presudu i napustiti kabinet predsednika, ili će se oglušiti. Mislim da niko ne zna šta će učiniti.

Crnadak je poručio Dodiku da bi, ukoliko voli svoj narod, trebalo da se sam preda i "bori za svoju nevinost pred sudom".

Visoki predstavnik Kristijan Šmit tvrdi da je kriza još uvek politička, a ne bezbednosna, ali upozorava da situacija zahteva ozbiljne diplomatske napore. Prošle sedmice, u izveštaju Savetu bezbednosti UN,  Šmit je apelovao na međunarodnu zajednicu da hitno reaguje kako bi se izbegao kolaps. Tokom njegovog obraćanja, ruska delegacija je napustila salu, dok je srpska članica Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, doputovala u Njujork kako bi pokušala da ospori Šmitov legitimitet, nazivajući ga "diktatorom".

Evropska unija zasad nije uspela da usaglasi zajednički odgovor. Mađarska, uz podršku Hrvatske, blokira uvođenje sankcija Dodiku. Ipak, sankcije su pojedinačno uvele Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka, Austrija, Poljska i Litvanija. Dodik je računao na povratak Donalda Trampa na vlast kako bi američke sankcije bile ukinute, ali ta nada se zasad nije ispunila.

Politički analitičar Jasmin Mujanović ocenjuje da je ovo "najopasniji trenutak za Bosnu i Hercegovinu od kraja rata". Dodik je, kako kaže, ili na putu ka hapšenju - ili begu.