Hrvati opet bojkotovali prodavnice, ali u manjoj meri nego ranije

U petak je od ponoći do 15 časova u maloprodaji izdato 15 odsto manje računa nego u petak, 17. januara, kada nije bilo bojkota, dok je ukupan iznos izdatih računa manji 20 odsto. U odnosu na petak 31. januara, broj izdatih računa u maloprodaji je 25 odsto veći, a ukupan iznos izdatih računa je 37 odsto veći.

Kad je reč o prvom bojkotu, u petak, 24. januara, kada se odazvao veliki broj građana, broj računa je 48 odsto veći, a iznos računa 58 odsto. Josip Kelemen, savetnik potrošačke platforme "Halo, inspektore", koja je građane pozvala na bojkot, rekao je da slabiji odziv građana "nije fijasko".

- I dalje manje trošimo. Želimo da pokažemo da se glas potrošača može čuti - rekao je Kelemen za RTL i dodao da jedino potrošač odlučuje o kupovini.

Bio je to treći petak zaredom u kojem se odvija bojkot prodavnica, a od ove subote će na po sedam dana biti bojkotovan po jedan trgovinski lanac. Potrošači su putem ankete na društvenim mrežama odlučili da prvo bude bojkotovan Konzum, najveći hrvatski maloprodajni lanac.

Do petka su na sedam dana bojkotovana tri trgovinska lanca - Lidl, Eurospin i DM, kao i kupovina flaširane vode, gaziranih pića i deterdženata.

Bojkot su podržali sindikati i opozicija, ali i vlada.

U međuvremenu je vlada donela odluku o proširenju liste proizvoda s ograničenim cenama, na kojoj će sada biti 70 umesto dosadašnjih 30 proizvoda. U prodavnicama sada moraju da budu vidljive police s proizvodima kojima je cena ograničena.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da je država reagovala, ali da sada moraju i drugi da se uključe i da "niko ne bi propao da su cene malo umerenije". Hrvatski mediji izveštavaju da se brojni hrvatski građani, koji žive u pograničnim područjima, sve više odlučuju za kupovine u Sloveniji i Italiji, gde su često znatno niže cene nego u Hrvatskoj.