EU čeka Crnu Goru - za SRBIJU veliko NE?

Dobijanje Izveštaja o proceni ispunjenosti privremenih merila (IBAR) u pregovorima s Evropskom unijom (EU), dobra je vest za Crnu Goru i realan korak napred u njenom pristupanju toj zajednici. Tim rečima građanska aktivistkinja Dina Bajramspahić komentariše to što je Crna Gora i formalno, na Međuvladinoj konferenciji sa EU u Briselu, dobila IBAR. Domaći i EU zvaničnici to su nazvali istorijskim trenutkom, poručujući da je Podgorica otvorila finalnu faza pregovora s Briselom.

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, rekao je da bi zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo brzo da postanu članice Evropske unije, a Crna Gora već 2026. godine. Prema Srbiji, dakako, postoje rezerve. Od 2014. godine, kada je Srbija i zvanično otpočela pregovore sa EU, Brisel je odnos Beograda i Prištine isticao kao jednu od glavnih prepreka u evrointegracijama. Pod okriljem EU vode se pregovori, a Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, jednostrano proglašenu 2008. godine.

Evropska komisija ističe da nije postignut napredak u usklađivanju sa spoljnom politikom, što se očekuje od država kandidata. Pre svega se naglašava da od februara 2022. nije uvedena nijedna restriktivna mera protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu. Srbija je, uz Tursku, jedina država kandidat koja Rusiji nije uvela sankcije.

- Srbija je takođe održala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što postavlja pitanja o strateškom pravcu države - ističe se u dokumentu.

Čvrst stav protiv sankcija predstavnici vlasti pravdaju, pre svega, podrškom Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN po pitanju Kosova. Kao drugi razlog navode zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Neprikladni pritisak na pravosuđe, rasprostranjena korupcija, pretnje, zastrašivanje i nasilje nad novinarima, i "ograničeni napredak" u borbi protiv organizovanog kriminala, beleže se u izveštaju Evropske komisije za poglavlja 23 i 24. "Ograničeni napredak" je u jeziku Evropske komisije najniža ocena. Inače, EU prvu poziciju po vrednosti stranih investicija u Srbiji drži više od deset godina. Prethodne decenije, investicije iz Evropske unije činile su više od 60 odsto svih stranih direktnih investicija.

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin istakao je da je BRIKS nada i prilika za savez sa zemljama koje od nas ne traže ništa, a mogu da nam ponude i više nego što tražimo. Vulin je u autorskom tekstu u listu Politika napomenuo da cilj teksta nije da upoređuje ili suprostavlja BRIKS i Evropsku uniju (EU), već da pokaže da postoji alternativa (EU), za koju, kako je rekao, duboko veruje da je bliža kraju nego početku i da je posebno uveren da  "u tom klubu nema mesta za Srbiju, čak ni da se odrekne Kosova i Metohije“ .

Uskoro bi Estonija i zvanično mogla da preuzme vođenje spoljne i bezbednosne politike Unije, budući da će Estonka Kaja Kalas žestoka kritičarka Rusije zameniti Žozepa Borelja na mestu visokog predstavnika Unije za te oblasti. Tako se prostor zvaničnog Beograda da "manevriše" između Istoka i Zapada sve više sužava. Tačnije, od Srbije se očekuje da pokaže da li je na evropskom putu ili ne.