Mračna tajna koju Dunav godinama krije: Sanduci isplivali kod Golubačke tvrđave

Tog dana, dečaci su primetili drveni sanduk iz kojeg se širio nesnosni smrad. Dečaci su pozvali pecaroše koji su se približili sanduku i otkrili užas. Telo koje su zatekli bilo je u stanju raspadanja, bez glave, trup bez ruku, do struka zaliven betonom.

Pozvana je policija, krenula je velika pretraga terena i ubrzo su, tokom naredna tri dana, pronađena još dva ista sanduka u kojima su bila zabetonirana tela. Odmah je bilo jasno da je reč o mafijaškoj likvidaciji, te da su se ubice potrudile da sakriju sve tragove, pa tako i one koji bi otkrili identitet pronađenih muškaraca.

Ipak, niski vodostaj Dunava otkrio je stravično tajnu i sanduci su isplivali blizu obale.

Istraga je dala nekih rezultata. Procene su bile da je telo verovatno bačeno pre pola godine. Opisi u srpskoj štampi iz tog perioda svedoče da su tela bila spakovana u debeli beton, da su posle razbijanja bila u poodmakloj fazi raspadanja i sećaju se da je treći leš imao maramu preko usta.

Pretpostavljalo se da su tela stigla iz Rumunije, ali ono što je budilo sumnju je sumnja da je onaj ko je bacio te sanduke u Dunav znao da je tu reka bila poprilično duboka i da su tela otkrivena samo zahvaljujući niskom vodostaju, koji se iz dana u dan smanjivao.

Punih 25 godina nije otkriveno čija su tela pronađena. Tadašnje analize nisu bile toliko napredne kao danas, pa možda i zbog toga se nikada nije saznalo ko su pronađeni ljudi, a koji su naknadno sahranjeni kao NN osobe.

U medijima i javnosti se tih dana i meseci puno spekulisano ko bi mogao biti. Problem je bio taj što je tih godina nestalo dosta ljudi u Srbiji, česte su bile mafijaške otmice i likvidacije, ali nijedan trag nije vodio do rasvetljavanje slučaja.

Ipak, jedna teorija i dan danas budi sumnju.

Dugo godina u medijima se govorilo, doduše bez ijednog konkretnog dokaza, da su pronađeni leševi možda bili povezani sa ubistvom Vlade Kovačevića Trefa 1997. i pljačkom koju je godinu dana kasnije izvršio njegov sin iz prvog braka Andrej.

Tokom pljačke ubijene su dve osobe, čuvar Bratislav Dačić i blagajnica Biljana Stanojković.

Iako su mislili da su izveli savršenu krađu, ostavili su mnoštvo materijalnih tragova, a jedan od razbojnika je čak sam sebe ranio zbog čega je završio u bolnici, nakon čega je pozvana policija.

Prvo je rekao da je upucan u centru Mladenovca, ali su policajci odmah shvatili da laže, jer je rana bila netipična, a on je menjao izjavu. Potom je ispričao istinu i rekao da se zove Aleksandar Kostadinović, a da je ranio sam sebe, prilikom pljačke "Tref rentakara".

Policija je brzo došla i do ostalih imena nemilosrdnih razbojnika. U prepadu su još učestovali Andrej Kovačević i Filip Gavrilović. Uhapšen je i Andrej Kovačević, Trefov sin iz prvog braka, ali je Filip Gavrilović nestao, zajedno sa oko 4 miliona maraka.

Policija je brzo ustanovila da FIlip Gavrilović nije sam u bekstvu i da su sa njim njegov otac i prijatelj, navodno taksista, za koga se pretpostavljalo da ih vozi. Ali, beguncima se izgubio svaki trag i njihova sudbina nikada nije razjašnjena. Tri begunca i tri betonska sarkofaga u Dunavu, broj se poklapao, pa su mnogi posumnjali da su upravo oni presretnuti od neke jače kriminalne ekipe, da su pljačkaši opljačkani, potom pobijeni, zabetonirani i bačeni u Dunav.

Inače, ovaj zločin izazvao je veliku uzbunu u javnosti jer se dosad takvih slučajevi nisu događali, odnosno nije bilo slučaja da je neko zaliven betonom ili su mu na noge stavljene betonske cipele, kao u Čikagu i Njujorku 1930-tih godina prošlog veka. To betoniranje nekako je više postalo popularno u filmovima o gangsterima, nego što je zaista bilo primenjivano.