"Predmet protiv Grčića dostavljen 2022. godine"

- Mislim da je ovo još jedna kampanja zastrašivanja i korišćenje već dobro poznatog narativa o zlim nevladinim organizacijama, koje su tu da podrivaju ustavni poredak, da rade protiv svoje zemlje. A pritom koristeći jedan argument koji je nadasve nelogičan, s obzirom na to da su država i upravo njene institucije, sudovi i tužilaštva, najveći primalaoci USAID sredstava. Ako vodimo istragu, koja je nepristrasna i nezavisna i koja se zaista bavi novcem USAID-a, trebalo bi da se njome obuhvate apsolutno svi akteri. U ovoj sada nisu čak ni sve nevladine organizacije koje su primale USAID sredstva - rekla je u emisiji Newsnight Sofija Todorović, iz Inicijative Mladih za ljudska prava.

Smatra da je na snazi obračun sa neistomišljenicima i sa ljudima koji argumentovano kritikuju određene poteze vlasti i koji zapravo čuvaju dostojanstvo institucija kroz svoj, da li istraživački rad, da li kroz različite posmatračke projekte ili kroz projekte koje se bave demokratijom i generalno informisanjem građana na različite načine.

"Postupak ispod svih zakonskih procedura"
Tužiteljka Jasmina Paunović upozorava na sledeće:

- Da bismo pristupili pretresu, odnosno pregledu nekih kancelarija, poslovnog prostora, stanova, automobila, moramo da imamo naredbu suda kojom se nalaže policiji, odnosno odobrava policiji da uđe u određene prostorije. Ovde nije tako. Ovde imamo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja gde uopšte nije jasno na osnovu kog dokumenata je sačinjen taj zahtev za prikupljanje obaveštenja. Taj dokument bi morao da podrazumeva da imate ili neku krivičnu prijavu, ili neku službenu belešku, ili neki bilo kakav inicijalni akt na koji bi se nadovezao taj zahtev - kazala je.

Sagovornica N1 objašnjava i da ukoliko se u predistražnom postupku po zahtevu traže neke pretrage u nekim organizacijama, član 286 daje ovlašćenje policiji da postupa po nalogu tužioca. I to bi, kako je navela, bila neka predistraga u kojoj bi se prikupljali određeni dokumenti, određeni dokazi. Isto tako podvlači, prilikom ulaska u kancelariju, u poslovni prostor, policija mora krajnje fleksibilno da se ponaša, da traži taksativno nabrojanu dokumentaciju koja se nalazi u zahtevu, da zna ko je odgovorna osoba, da od nje traži pomoć da bi pribavila tu dokumentaciju.

Zključuje da je ulazak policije u prostorije CRTA-a i drugih "ispod svih zakonskih procedura".

- Razumela bih da je u pitanju međunarodna pravna pomoć i da Ministarstvo pravde Amerike traži preko našeg ministarstva da se odrade izvesne provere, prikupljanje dokumentacije, eventualno forenzička veštačenja i tome slično. Ali ovde nije to slučaj. Ovde imamo apsolutno suprotnu situaciju, gde se postavlja zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, a naknadno ćemo se obratiti preko našeg ministarstva, Ministarstvu pravosuđa Amerike. Znači, ide se jednim kontrasmerom - objašnjava tužiteljka.

Osim toga, navodi ona, trebalo bi da budu pozvani advokati koji će zastupati punomoćnike nevladine organizacije ili već državne institucije koja se proverava. Kaže i da se mora napraviti zapisnik sa podacima ko je prisutan, šta je oduzeto od dokumentacije kao i da zapisnik na kraju moraju da potpišu svi prisutni. Napominje i da je onaj ko uzima dokumentaciju za nju i odgovoran.

U slučaju da se tražila naredba za pretres koju donosi sud, ta naredba bi bila doneta od strane Višeg suda, a zahtev, odnosno predlog za dobijanje te naredbe morao bi da bude fantastično obrazložen.

- Nema fantstično obrazloženog zahteva i zato i nemate naredbu. Zato se nije išlo preko naredbe. Upravo zato što sud ne bi pristao da donese takvu naredbu. Zašto je ne bi doneo? Zato što nemate inicijalni akt koji podrazumeva predlog za donošenje naredbe. Nemate o kom krivičnom delu se radi. Nemate ime odgovornog lica. Nemate obrazloženje za svoj stav i zašto vama treba naredba za pretres određenih prostora. Tanka je linija između pretresa, kada imate naredbu, i ovlašćenja policije po zahtevu. Tanka je linija, jer ako nemate naredbu, vrlo lako možete da skliznete u zloupotrebu. Zbog toga smatram, da bi bilo mnogo lakše da je tužilac pribavio naredbu, ali nije je pribavio, jer nije imao adekvatnu argumentaciju i sud ne bi doneo tu naredbu - kaže tužiteljka Jasmina Paunović.

Sofija Todorović objašnjava i da se ovakve istrage pokažu da nema nikakvih zloupotreba i ničega.

- Nevladine organizacije, odnosno udruženja građana prolaze različite oblike kontrola i istraga. Sav novac, posebno novac koji u neku zemlju dolazi iz inostranstva. On zaista mora da prođe jednu vrstu provere i istrage i apsolutno svi podaci, dokumenti, ugovori, to je sve nešto što se dostavlja državnim organima na uvid. Dakle, to nije nikakva naučna fantastika i ja bih negde volela da demistifikujemo te stvari jer mislim da su strašno važne. Mi smo i od 2020. godine imali različite oblike pritisaka na civilno društvo, kada je gomila organizacija bila stavljena na spisak Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. To znači da su dodatno proverene i od 2020. do danas utvrđeno bi valjda bilo da bilo malverzacija - navodi ona.

Dodaje i da se 30 godina vodi kampanja protiv nevladinog sektora, a da je to u ovom trenutku urađeno kako bi se izazvalo dodatno nepoverenje, posebno građana koji su na ulici u nevladin sektor i kako bi zapravo država imala čime da se brani umesto da se bavi onim što je zadatak, a to je zahtevima građana.

- Mislim da sa ovom konkretnom akcijom postoji još jedna perfidna stvar jer se ovim bavi Odeljenje za borbu protiv korupcije. U trenutku kada mi imamo priču o nadstrišnici i jedan slučaj korupcije koji je doveo do smrti 15-oro ljudi. I sad kakve veze ima USAID i civilni sektor sa organizovanim kriminalom? Nikakve u suštini, ali u ovom slučaju oni se koriste kao topovsko meso da se država ne bi bavila onim čime je posao i da se još jednom ogluši u glavni zahtev građana i studenata sa ulice a to je da nadležne institucije ne izlaze iz sopstvenih nadležnosti, da institucije budu nezavisne i da zapravo ova zemlja se oslobodi nasilnih praksi, nasilja koja je dostupna u javnom prostoru, kroz institucionalno delovanje. Uprkos svemu tome mi i dalje imamo zloupotrebu institucija - navela je Sofija Todorović.

Tužiteljka Jasmina Paunović podvlači i da je reč o selektivnom pretresu.

- Na primer, Pravosudna akademija takođe je na neki način finansirana od USAID-a i glavni javni tužilac je član upravnog odbora u toj organizaciji. Zatim, ne postoji ni jedan tužilac u posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije koji svojevremeno, kao jedan od glavnih uslova da bi pristupio tom odeljenju, nije prošao kroz obuke u inostranstvu. Da, to se moralo i finansirao je USAID. I sad upravo ta tužiteljka koja je prošla te obuke, ona sprovodi ovaj predmet. Znate, malo zvuči i licemerno sve to. Znači, ukoliko ste nam dobri finansirate, biće onako kako vi kažete, a ukoliko mi dobijemo mig da moramo da radimo protiv vas, mi ćemo raditi. Ne zaboravite uz to da i službeni automobili kojima raspolaže, koje koristi više javno tužilaštvo, su takođe donacija - navodi ona.

"Predmet protiv Grčića dostavljen 2022."
Komentarišući hapšenje Milorada Grčića ali i optužbe o špijunskom centru koje je iznela narodna poslanica Marinika Tepić, tužiteljka otkriva.

- Taj predmet Grčić, između ostalog i taj deo o prislušnom centaru, definitivno je dostavljen 2022. godine. Znači, podaci iz predistrage koja je podrazumevala ispitivanje svih učesnika u tom predmetu, da li su oni bili u tom svojstvu, da li su bili u svojstvu osumnjičenih ili su bili svedoci ili veštaci, mi to ne znamo. Ali, definitivno da je ceo dokazni materijal sa krivičnom prijavom dostavljen 2022. godine - kaže tužiteljka.

Na pitanje kako to zna, Paunović odgovara:

- To ćete najbolje znati ako pratite vreme izvršenja krivičnog dela, koje je od 2019. do 2022. Znači, krivična prijava je podneta 2022, a slučajno to znam jer sam ja radila u tom odeljenju, pa znam. I ona stoji u nekoj fioci, je li tako? Zašto? U čijoj? Ja to ne znam. Možda je u fioci glavnog javnog tužioca, možda je u fioci postupajućeg tužioca, negde u kasi. To je toliko malo bitno. Suština je da to stoji i čeka neko svoje vreme. To vreme je upravo sada. Zašto? Moram da napomenem još jedan vrlo važan momenat koji možda nekome nije upečatljiv. Ukoliko imate predmet protiv Grčića i 2022. je dostavljena krivična prijava sa svim dokazima, a vi u tom nekom periodu njega imenujete za predsednika Opštine Obrenovac. Znači, vi znate da postoji prijava protiv njega, i vi njega abolirate svesno i dajete mu novu funkciju. To je slučaj i sa uhapšenim Stajićem. Znači, vi znate da je on radio to što je radio, da je krivično pravno odgovoran i dajete mu novu šansu - zaključuje tužiteljka Jasmina Paunović.