Protestna "gerila" koja zadaje glavobolje režimu: Može li policija da "isprati" pokretne blokade širom zemlje

Sa najavama daljih blokada, nužno se nameće pitanje - ima li policija kapaciteta da odgovori na ovaj novi vid protesta?

Od pada nadstrešnice u novembru prošle godine građanski protesti su poprimali različite forme - počelo se sa kratkotrajnim komemorativnim blokadama saobraćajnica, a nastavilo sa masovnim protestima u većim gradovima. Paralelno su organizovane šetnje iz grada u grad, a u poslednoj fazi, nezadovoljstvo studenata ispoljavalo se u formi blokada institucija.

Hapšenja studenata zbog sumnji da su počinili više dela protiv ustavnog uređenja, prouzrokovala su i novu formu protesta koja je počela u nedelju popodne u Zemunu. Vrlo brzo, ova vrsta pokretnih blokada proširila se u više gradova Srbije. Po organizacionoj strukturi ovi protesti su izrazito decentralizovani, a ono što policiji predstavlja najveći problem - izuzetno su nepredvidivi.

Tokom dva dana trajanja policija je izlazila na teren u više navrata. Većina blokada se prekidala nakon upozorenja policije, ali su zabeleženi i slučajevi privođenja građana.

Pomoćnik direktora policije Željko Brkić rekao je da je u toku noći između ponedeljka i utorka legitimisano 437 osoba, privedeno 44 osobe, 38 za prekršaj i šest osoba za krivično delo.

Kazao je da od nekoliko desetina do nekoliko stotina ljudi blokira raskrsnice širom Srbije.

- Mi imamo situaciju da se određeni broj lica nekoliko desetina okupi na jednoj lokaciji da izvrši blokadu, dolaskom policijskih službenika na blokadno mesto i izdavanja upozorenja ta lica se pomere na drugu lokaciju - kazao je Brkić za RTS.

Sa ovim novim vidom protesta, neminovno se u javnosti postavljaju pitanja o efektnosti ovakvih blokada. Drugo pitanje je - koliko je policija u stanju da "isprati" blokade kojima se ne zna ni vreme, ni mesto.

Slavica Radovanović, narodna poslanica i penzionisana pukovnica policije, navodi za Insajder da bi policija hipotetički mogla da stane na put blokadama, ali da bi to iziskivalo vanredni napor njenih pripadnika.

- Policija nema informacije o vremenu i mestu blokada, pa im preostaje samo to da trče sa mesta na mesto. U ovakvim okolnostima, obično se u policiji proglašava takozvano vanredno stanje, koje podrazumeva zabranu korišćenja godišnjih odmora i slobodnih dana. Međutim, čak i uz maksimalno korišćenje ljudi, prepreku predstavlja to što se ne zna gde i kada će blokade da budu organizovane. Jedino rešenje je da stoje na svim puktovima gde su se do sada organizovale blokade, i da tu budu konstantno - kaže Radovanović.

Ona dodaje da je policija na velikom ispitu, i da je pitanje kako će njeni pripadnici reagovati ukoliko se ovaj vid protesta nastavi u dužem periodu.

- Policija je na velikim mukama, a neizvesno je koliko će sve ovo trajati. Ta količina napora je iscrpljujuća za ljude, i kako se bude produžavalo, neminovno će posustajati. Rukovodioci u MUP-u ne vode računa o tim stvarima, o tome koliko dugo ljudi ostaju na poslu, koliko vremena im se omogućava da se odmore, koliko vreme moraju da provedu na nogama. Oni su nemilosrdni - kaže Radovanović.

Da su uslovi rada pripadnika policije koji izlaze na blokade veoma izazovni slaže se i Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.

- To je vrlo naporno po ovim temperaturama, a posebno za kolege koje nose punu opremu. Najveći problem je što se ne zna gde će barikade da nastanu. To nisu prijavljeni skupovi, pa je nemoguće napraviti plan reagovanja i efikasno sprečiti te pojave. Plansko postupanje je nemoguće i reaguje se od situacije do situacije - kaže Mijailović.

On navodi da je dosadašnje postupanje policije na barikadama bilo izuzetno profesionalno, te da se u poređenju sa postupanjem pojedinih evropskih policija, može reći da intervencije nije ni bilo.

- Uglavnom se sve svodi na upozorenja i naređenja, a sredstva prinude su minimalno korišćena. Nikome nije u interesu da se primenjuju drastična sredstva prinude - kaže Mijailović.

Slavica Radovanović ne vidi postupanje policije na identičan način, navodeći primer iz Zemuna gde je jedan mladić priveden i praktično odnet sa lica mesta. Ovakav primer, dodaje ona, trebalo bi da se izučava na obukama kao primer nedozvoljenog postupanja policije.

Više od toga, ona navodi da posao policije uopšte nije da uklanja građane.

- Ovo što ljudi rade je izraz građanskog bunta, a građani imaju pravo na proteste. Oni na protestima ništa ne ruše, nemaju oružje, ne koriste nasilje. Policija eventualno treba da stoji i nadgleda situaciju, pa tek u slučaju incidenata reaguje - ističe Radovanović.

Da je svako reagovanje policije neadekvatno u slučaju blokada, smatra i Milan Dumanović, zastavnik policije u penziji.

- U prvom redu ljudi koji vode policiju nemaju dovoljno stručnosti da shvate šta se trenutno dešava na ulicama, a to je da građani protestuju tražeći da institucije, među njima i policija, počnu da rade svoj posao. Policajci ne treba da se bave sprečavanjem građana koji traže da država funkcioniše, već hapšenjem onih koji su tu državu uništili - kaže Dumanović.

U ovakvim okolnostima, on ističe da policija ne može da spreči blokade.

- Nije izvodljivo sprečiti ovakve blokade. S obzirom na odlučnost građana i razloge njhove borbe, policija mora da shvati da ovu bitku ne može da dobije - zaključuje Dumanović.

Razvoj situacije sa pokretnim blokadama će se videti u danima koji slede imajući u vidu da građani, a ni policija, za sada ne pokazuju znake posustajanja.