Optužnica za pad nadstrešnice: Za šta je tužilac okrivio 13 osoba

O otvaranju stanice za putnike 5. jula 2024. kojem je i sam prisustvovao, pa i o daljem radu stanice sve do 1. novembra i pada nadstrešnice nije obavestio Republičku građevinsku inspekciju koja bi sprovođenjem nadzora utvrdila ove propuste i zabranila korišćenje stanice. Time je, protivno Zakonu o bezbednosti u železničkom saobraćaju, izazvao opasnost za život i telo putnika sve do 1. novembra kada je nadstrešnica pala.

Sve ovo Vesiću na teret stavlja Više javno tužilaštvo u Novom Sadu u optužnici koju je podiglo protiv 13 lica zbog nesreće u kojoj je stradalo 15 osoba, a dve su teško povređene. Isto obrazloženje tužilac je dao i za Vesićevu bivšu pomoćnicu Anitu Dimoski, pokazuje optužnica u koju je Forbes Srbija imao uvid.

Jelena Tanasković
Bivšoj direktorki preduzeća Infrastruktura železnice Srbije Jeleni Tanasković, tužilac na teret stavlja da je spornog 5. jula 2024. omogućila puštanje u rad glavnog hola stanice u Novom Sadu. To je uradila iako nisu bili prijavljeni radovi, a građevinski radovi na staničnoj zgradi su i dalje bili u toku.

Tužilac dodaje i da nije bio izvršen tehnički pregled zgrade niti je bila izdata upotrebna dozvola. Putnicima i drugim licima bilo je omogućeno korišćenje vestibila i prostora ispred ulaza u zgradu čime je sve do 1. novemba bila izazvana opasnost za život građana.

Nebojša Šurlan
Njen prethodnik na mestu direktora IŽS, Nebojša Šurlan, tereti se da tokom svog mandata nije izdavao naloge za vršenje redovnih i vanrednih pregleda objekta stanične zgrade. Takođe, tužilac smatra da Šurlan nije postupio po merama čije je sprovođenje po pitanju bezbednosti još 2020. naložila Direkcija za železnice. Isto nije uradio ni nakon rešenja Direkcije iz 2021. godine.

Tužilac će pokušati da dokaže da je time propušteno da se utvrdi da je na stanici došlo do korozije na spoju zatege i krovnog nosača što je prouzrokovalo propadanje kablova u zategama i smanjenju njihove nosivosti. U optužnici se ističe da je 40% žica u zategama bilo van funkcije, što je uz neuklanjanje nearmiranog betona i dodavanjem novog sloja uzrokovalo lom veze između nadstrešnice i zgrade, kao i potpunog otkazivanja zatega.

Slobodan Naumović
Na optužnici se našao i projektant instituta CIP Slobodan Naumović. On je radio na projektu konstrukcije, rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade.

Za Naumovića tužilac smatra da u postupku izrade idejnog projekta nije prethodno ocenio primerenost objekta stanične zgrade za rekonstrukciju. Odnosno, nije utvrdio obim i vrstu potrebnih prethodnih istraživanja koja bi bila podloga za izradu projekta. Takođe, smatra tužilac, nije utvrdio tehnička svojstva postojeće konstrukcije niti je dokumentacija sadržala prikaz stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta ili na osnovu snimka postojećeg stanja zgrade. Dodaje se da nije pregledao objekat na način kojim bi se uočio nedostatak u delu konstrukcije i potreba za detaljnijim pregledom i nužnim intervencijama.

Tužilac ističe u optužnici da je oslanjanje kaljenog stakla i aluminijumske potkonstrukcije na nadstrešnicu predstavljalo dodatno opterećenje u meri većoj od projektovane, ali da Naumović nije razmatrao nadstrešnicu kao sastavni deo konstrukcije stanične zgrade. Te propuste, mišljenje je tužioca, ponovio je i pri izradi projekta za građevinsku dozvolu. A sve to znači da je navodno propustio da utvrdi da je došlo do korozije koja je posle dovela do pada nadstrešnice.

Milan Jelkić i Ljiljana Milić Marković
Drugi projektant CIP-a na optužnici je i Milan Jelkić, a na njoj se našla i glavna projektantkinja Ljiljana Milić Marković. Dok je Jelkiću bila poverena koordinacija izrade Idejnog projekta, Milić Marković bila je glavni projektant na projektu za građevinsku dozvolu.

Za okrivljenog Jelkića, tužilac navodi da nije ukazao na potrebu izrade elaborata o proceni stanja konstrukcije, a uzimajući u obzir nedostatak arhivskog projekta, kao i starost objekta. Tužilac smatra da je time i on propustio da utvrdi da je došlo do korozije i propadanja zatega.

Okrivljenoj Milić Marković se stavlja na teret slično što i Jelkiću, da nije ukazala na potrebu izrade elaborata o proceni stanja konstrukcije, jer arhivski projekat nije bio dostupan dok je i objekat stanične zgrade star. A time je, kao i Naumović i Jelkić, propustila da utvrdi da je došlo do korozije i propadanja zatega.

Milan Spremić i Jasna Stojiljković Milić
Vanredni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Milan Spremić na optužnici se našao kao izvestilac Republičke revizione komisije koja je pregledala Idejni projekat. Jasna Stojiljković Milić bila je deo tima kompanije Cestra koja je radila tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu.

Kod Spremića se u optužnici navodi da je bio u svojstvu odgovornog projektanta, izvestioca Republičke revizione komisije. Tužilac smatra da Spremić pri analizi Naumovićevog projekta nije utvrdio Naumovićeve propuste - da nedostaje snimak stanja konstrukcije zgrade, da nisu ocenjeni obim i vrsta potrebnih prethodnih istraživanja i dr. Na teret mu se stavlja da nije proverio da li su u projektu sadržane sve potrebne podloge i podaci i da li je projektom obezbeđena ispunjenost osnovnih zahteva za staničnu zgradu u pogledu bezbednosti tokom upotrebe.

Dodaje se da nije izdao nijednu meru niti je stavio primedbe u cilju otklanjanja navedenih nedostataka. Time je navodno u svom delu posla, vršenju stručne kontrole tehničke dokumentacije, propustio ono što su propustili i prethodno pomenuti okrivljeni - da je došlo do korozije na zategama i njihovog propadanja.

Tehnička kontrola
Kada je reč o Jasni Stojiljković Milić, tužilac navodi da je pri kontroli Naumovićevog projekta navodno propustila da utvrdi da taj projekat ne sadrži sve potrebne delove kao što je ocena stanja objekta, da nisu vršeni prethodni istražni radovi koji se odnose na stabilnost objekta i da nedostaje snimak stanja postojeće konstrukcije. Slično kao kod Spremića, tereti se da nije poverila da li su u projektu sadržane sve potrebne podloge i podaci, kao i da nije izdala nijednu meru niti je stavila primedbe na projekat.

Tužilac dodaje da je prihvatila projekat sa konstatacijom da su ispravno primenjeni rezultati svih prethodnih i istražnih radova, da su ispunjeni osnovni zahtevi za predmetni objekat odnosno da su načini za ispunjenje tih zahteva, a koji su predviđeni odgovarajućim elaboratima i studijama, primenjeni u projektu. Usled tih propusta nije utvrđeno da je došlo do korozije, smatra tužilac.

Zorica Slavković Marjanović i Dušan Janković
Zorica Slavković Marjanović i Dušan Janković bili su odgovorna lica ispred kineskog konzorcijuma za izvođenje radova na stanici u Novom Sadu.

Tužilac smatra da nisu postupili u skladu sa zakonom jer su vodili i potpisivali građevinski dnevnik u koji nisu unosili opis radova na fasadi na kojoj se nalazi nadstrešnica. Takođe, dodaje da nisu unošeni bilo kakvi upisi koji se odnose na uočavanje oštećenja na nadstrešnici, zategama, vezi zatega i krova niti su upozorili Infrastrukturu železnice Srbije kao investitora, niti stručni nadzor, o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji. Odnosno, nisu im ukazali da projekat ne sadrži ocenu obima i vrste potrebnih prethodnih istraživanja koja će biti podloga za izradu projekta rekonstrukcije, te da nisu utvrđena tehnička svojstva postojeće konstrukcije i da nedostaje snimak stanja postojeće konstrukcije, kao nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova.

Dodatno, tužilac ih u optužnici krivi da u građevinski dnevnik nisu uneli stanje nadstrešnice kada je vršeno skidanje prethodnih obloga, što sa gornje strane što sa ivica, izrada novog sloja za pad, kao i oslanjanje nove obloge od stakla i aluminijuma.

Krpljenje malterom
Nije utvrđeno da sloj nearmiranog betona nije uklonjen i da je dodat novi sloj za pad i hidroizolacija, kao i da postoje nedostaci na mestu spoja zatege i testerastog krova u vidu otpalog maltera, betona i dr. Tužilac smatra da bi te okolnosti ukazivale na nedostatak u ovom delu konstrukcije, a time i na potrebu za detaljnijim pregledom. Dodaje i da nisu obišli i pregledali objekat kako bi uočili nedostatak u delu konstrukcije i potrebu za detaljnijim pregledom koji zahteva dalje intervencije, kao što je spoj zatega i krova koji je krpljen, kako tvrdi tužilac.

Oni navodno nisu uneli u dnevnik da su mesta oko zatega krpljena malterom, a što se moglo uočiti tokom izvođenja radova. Na taj način nisu obezbedili dokaze o kvalitetu izvršenih radova, kao ni ugrađenog materijala i instalacija pri čemu je građevinski dnevnik u bitnom delu ostao nepotpun. Tim radnjama, smatra tužilac, propušteno je da se utvrdi da je došlo do korozije i propadanja zatega.

Marina Gavrilović i Dejan Todorović
Marina Gavrilović i Dejan Todorović bili su odgovorna lica zadužena za nadzor izvođenja građevinskih radova ispred konzorcijuma koji je predvodio Project Biro Utiber, a zaposleni su u kompaniji Ežis. Gavrilović je nadzirala arhitektonske radove, a Todorović građevinske.

Tužilac ih tereti da pri sačinjavanju nedeljnih i mesečnih izveštaja nisu vršili upise o stanju nadstrešnice kada su na njoj izvođeni radovi. Posebno se za Gavrilović navodi da navodno nije sprovela nadzor i tom prilikom utvrdila da nije uklonjen sloj betona, a da je dodat novi sloj za pad i hidroizolacija, što je povećalo opterećenje.

Zajedno im se stavlja na teret da u izveštaje nisu uneli da se mesta oko zatega krpe malterom i da nisu obišli i pregledali objekat radi uočavanja da li postoje nedostaci u delu konstrukcije i potreba za detaljnijim pregledom i intervencijama. Tužilac smatra da su tako propustili da izvrše stručni nadzor odnosno kontrolu i proveru kvaliteta izvedenih radova. Usled toga, nisu obavestili investitora i izvođača radova iako su prilikom izvođenja radova nedostaci u delu konstrukcije bili uočljivi, a sve kako bi preduzeli odgovarajuće mere. Niti su ih obavestili o posledicama koje mogu nastupiti ako te mere ne budu preduzete, stoji u optužnici. Tužilac dodaje da usled navedenih propusta nije utvrđeno da je došlo do korozije i propadanja zatega.

Olako držeći…
Tužilac smatra da su okrivljeni mogli da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima, da su bili svesni da nepostupanjem po propisima mogu izazvati opasnost za život i tela ljudi pa su na to pristali, olako držeći da usled toga neće nastupiti smrt i teška telesna povreda kod više lica. Bili su svesni, tvrdi tužilac, zabranjenosti svog dela i da su izazvali opasnost po ljude ne postupajući po propisima.

Za Tanasković, Vesića, Dimoski i Šurlana, u optužnici se navodi da su izvršili po jedno krivično delo "Teško delo protiv opšte sigurnosti" iz člana 288. stav 2, u vezi sa krivičnim delom "Izazivanje opšte opasnosti" iz člana 278. stav 3, u vezi sa stavom 2, Krivičnog zakonika.

Ostali su, po navodima optužnice, izvršili po jedno krivično delo "Teško delo protiv opšte sigurnosti" iz člana 288. stav 2, u vezi sa krivičnim delom "Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova" iz člana 281. stav 1 Krivičnog zakonika.

Protest i u optužnici
U obrazloženju zahteva da se svima odredi pritvor, tužilac podseća da je poginulo 15 lica od kojih su četvoro maloletni dok su dve osobe zadobile teške telesne povrede opasne po život.

On podseća da su o tom događaju izvestili "svi domaći pa i svetski mediji", što je dovelo do velikog uznemirenja javnosti u celoj državi te dovelo do spontanih i organizovanih okupljanja građana u gradovima širom Republike Srbije kako bi iskazali svoj protest zbog onoga što se dogodilo.

- A posebno zbog činjenice da je pomenuti objekat nekoliko meseci pre kritičnog događaja otvoren za upotrebu, i to baš od strane imenovanih okrivljenih, dakle Gorana Vesića, tadašnjeg ministra u Vladi Republike Srbije, Anite Dimoski, tadašnjeg v.d. pomoćnika ministra za železnički i intermodalni transport i Jelene Tanasković, tadašnjeg v.d. generalnog direktora Infrastruktura železnice Srbije - stoji u optužnici.

Zahtev za zabranu vršenja poziva
Tužilac dodaje da se protesti građana povodom navedenog događaja i danas, nakon dva meseca od samog događaja, organizuju gotovo svakodnevno, "a da su u međuvremenu, zbog kritičnog događaja, većina prosvetnih ustanova u blokadi, iz kojih razloga smatram da su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela u konkretnom slučaju doveli do takvog uznemirenja javnosti da isto može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka".

Tužilac je u optužnici uz zahtev za pritvor dodao i zahtev za sudu da okrivljenima izrekne meru zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, "jer se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno", piše Forbes Srbija.