Samo u Srbiji: Funkcioneri koji su na VRHU optužnice za pad nadstrešnice brane se sa SLOBODE

Pretposlednjeg dana 2024. novosadsko Više javno tužilaštvo je podiglo optužnicu, a prvooptuženi je Goran Vesić, bivši ministar građevine. Slede Anita Dimoski, njegova doskorašnja pomoćnica i Jelena Tanasković, bivša direktorka "Infrastrukture Železnice". Nijedno od njih, međutim, nije u pritvorskoj ćeliji, a tužilaštvo je sada zatražilo da im sud odredi pritvor.

Na novosadskom Višem sudu je sada odluka i o pritvoru, kao i da li će optužnicu potvrditi. Inače, posle privođenja ovo troje 21. novembra, ovaj sud je bio, najblaže rečeno, popustljiv. Prvo prema Vesićevim nekadašnjim saradnicama u ministarstvu, odnosno iz "Infrastrukture železnice", a zatim i prema bivšem ministru zbog njegovog zdravstvenog stanja.

Verovatno je na sud uticala i kuknjava Dragana J. Vučićevića, glavnog urednika Informera, koji je zavapio i pitao "ko će sada da hrani decu Jelene Tanasković". A Vučićević, kao i Vladimir Đukanović, uglavnom priča ono što misli predsednik Srbije, pa je sasvim razumljivo što sud nije ni hteo ni smeo, da joj odredi pritvor.

I prema bivšem ministru Goranu Vesiću, kome je ubrzo nakon što je smešten u ćeliju, pozlilo, Viši sud je bio blagonaklon. Pušten je da mu se ne pogorša zdravstveno stanje. Nadležni u sudu su zaboravili da i osobe koje su u pritvoru, bar u onim razvijenim državama, kakvim režim pokušava da prikaže Srbiju, imaju pravo na lečenje. Ili možda sudija koji mu je ukinuo pritvor zna da to nije baš tako...

Izglednije je ipak, da im pritvor nije određen jer boravak u zatvorenom prostoru utiče na ljude, počinju da preispituju svoju prošlost, šta ili ko je doveo do toga da završe u četiri zida. Posebno su osetljiviji oni koji su živeli lagodno. Na narodnoj grbači, koristili su sve pogodnosti članske karte SNS-a i političkih veza. Zauzvrat je samo trebalo da stave potpis na neke papire, pa da onima koji im omogućavaju tu "svilu i kadifu", stave još nekoliko (miliona) evra u džepove.

Režim je, naravno, upoznat sa tim ljudskim slabostima, pa je, verovatno, brže-bolje jedna grana vlasti uticala na oni drugu - izvršna na sudsku, pa funkcioneri koji su rukovodili Ministarstvom građevine i "Infrastrukturom železnice" u vreme obrušavanja nadstrešnica i ubistva 15 ljudi, umesto u ćeliji - dane provode kući. Uz najmilije i sve druge pogodnosti lagodnog života.

Sve to, nažalost, ne treba da nas iznenađuje. Samo u Srbiji može da se desi da vođa kriminalne grupe krijumčara kokaina Darko Šarić bude osuđen na manju kaznu od one koju je sud u Sloveniji odredio vođi tamošnjeg ogranka njegovog klana. Šarićevom podređenom! Uz to, sud mu je odredio kućni pritvor do pravnosnažnosti presude. I sve to u vreme vlasti SNS-a.

Ako su Šariću, za koga nema potvrde da ima člansku kartu SNS-a, bile omogućene sve te pogodnosti, zašto režim to ne bi pružio i svojim doskorašnjim funkcionerima. Posebno ako oni znaju kako su "pumpani" troškovi radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu i u čijim džepovima ili na računima su završavale te pare.

Ne plaši se režim da će te informacije imati pravosuđe, već strahuje da ne "procure" do studenata i građana. Do onih koji sedmicama protestuju i uporno traže odgovornost! Ne samo nadležnih za izgradnju Železničke stanice u Novom Sadu, već i ljudi iz režima zbog čije korupcije se nadstrešnica obrušila i ubila 15 ljudi!