Utvrđeno: Nadstrešnica u NS bila teža 23 tone od dozvoljenog

- Zatege kao ključni konstruktivni element obezbeđenja nosivosti i stabilnosti nadstrešnice su u trenutku rušenja bile u stanju smanjene nosivosti i povećanog opterećenja - navodi Fakultet u zaključcima analize proračuna.

Stručni tim veštaka je, kako se navodi, uvidom na licu mesta, analizom izuzetih uzoraka, kao i numeričkom analizom, utvrdio da je stanje čeličnih žica od kojih su zatege izrađene (noseći element svake zatege je kabel koji se sastoji od 6 čeličnih žica) degradirano.

- Smanjena nosivost je potvrđena rezultatima laboratorijskih ispitivanja Instituta IMS, prema kojima je, u trenutku neposredno pred rušenje, oko 40 odsto žica u zategama bilo van funkcije. Uzrok ovakvog stanja je korozija koja se javila na spoju zatege i krovnog nosača (krovnog nabora). Ovaj nedostatak je mogao da bude utvrđen putem pregleda konstrukcije tokom kontrolnih pregleda propisanih u okviru redovnog održavanja objekta - ukazuje se u zaključku.

Do povećanog opterećenja zatega u odnosu na originalni projekat došlo je, ističe se, u više navrata.

- Tokom izgradnje objekta 1964. godine, umesto sloja za pad, sa gornje strane nadstrešnice je izveden sloj od nearmiranog betona. Ugrađeni sloj nearmiranog betona ima za oko 65 kg/m2 veću masu od mase projektovanog sloja za pad. Ovaj defekt nije imao presudan uticaj na nosivost i stabilnost konstrukcije ali je imao negativni uticaj na smanjenje rezerve nosivosti izvedene konstrukcije - ukazali su veštaci.

Prilikom rekonstrukcije objekta koja je započeta 2021. godine, projektom je bilo predviđeno skidanje „svih slojeva do betona“ i izvođenje novog sloja pad i hidroizolacije.

- Uvidom na licu mesta je utvrđeno da sloj nearmiranog betona nije uklonjen, ali nisu uklonjene ni postojeće pločice sa donje strane nadstrešnice. Na ovaj način, opterećenje nadstrešnice je povećano za dodatnih 20 kg/m2. Takođe, rekonstrukcijom je predviđena ugradnja stakala sa metalnim okvirima kojima se na nadstrešnicu dodaje još 27 kg/m2. Uzimajući sve navedeno u obzir, konstrukcija nadstrešnice je u trenutku neposredno pred lom bila opterećena sa oko opterećenjem koje je veće od prvobitno projektovano za oko 107 kg/m2 , odnosno za oko 23,11 tone - navodi se u izveštaju veštaka.

Laboratorijsko ispitivanje izuzetih uzoraka potvrdili su, dodaje se, da osnovni materijal koji je ugrađen u konstrukciju nadstrešnice zadovoljava zahteve projekta, „pri čemu su određeni rezultati pokazali i povećane mehaničke karakteristike, te se i analizom potvrđuje da otkaz konstrukcije nije ni u kom slučaju uzrokovan neadekvatnim karakteristikama ugrađenim materijala“.

- Nadstrešnica je većim delom, u konstruktivnom smislu, izvedena na kvalitetan način, čime je postignuto stanje koje je obezbedilo pouzdanu eksploataciju u periodu od izgradnje do trenutka rušenje u uslovima izostanka redovnog održavanja i povećanog opterećenja za oko 15 odsto. Treba reći da ovo opterećenje približno odgovara opterećenju od snega za koje je konstrukcija računata, ali objašnjava i činjenicu kako je došlo do otkaza bez snega na nadstrešnici - navodi se u izveštaju.

Tokom uviđaja je utvrđeno da je detalj veze zatega i krovnog nosača imao nedostatke u vidu geometrije veze i lokalno izvedene hidroizolacije.

Znaci loma morali da budu uočljivi u danima pre rušenja

- Imajući u vidu značaj zatega za konstrukciju nadstrešnice, zatege su, naročito u zoni veza sa ostatkom konstrukcije, morale biti podvrgnute intenzivnijem režimu pregleda odnosno aktivnosti održavanja. Izostankom održavanja, ovi nedostaci su stvorili uslove koji su pogodovali procesima deterioracije kablova u zategama. Smanjenje nosivosti zatega i njihovo preopterećenje je pokrenulo mehanizam loma u ukleštenju poprečnih greda nadstrešnice u stubove prednje fasade objekta. Popuštanjem ukleštenja na vezi fasadnih stubova i poprečnih nosača stvorili su se uslovi za potpuno otkazivanje zatega i pojavu iznenadnog loma nadstrešnice. Uzimajući u obzir ove nalaze, stručni tim veštaka smatra da su znaci ovakvog loma morali da budu uočljivi u danima koji su prethodili rušenju nadstrešnice i da su se javljali u vidu povećanih ugiba - ističu veštaci.

Korišćeni materijali iz 1964. bili zadovoljavajućeg kvaliteta

Tokom uviđaja na licu mesta i na osnovu sprovedenih laboratorijskih ispitivanja, ovim veštačenjem je utvrđeno da su svi materijali koji su korišćeni tokom izgradnje objekta Železničke stanice u Novom Sadu bili zadovoljavajućeg kvaliteta i da se pad nadstrešnice dana 1. novembra 2024. ne može pripisati nezadovoljavajućem kvalitetu ugrađenih materijala tokom izgradnje objekta 1964. godine.

- Nedvosmisleno je utvrđeno da blokovi, ili kubusi, koji su zabeleženi arhivskim snimcima na krovu nisu imali funkciju obezbeđenja sidrenja kablova za prednaprezanje koji su bili smešteni u kosim zategama. S obzirom na to da su ti blokovi uklonjeni i nisu bili dostupni veštacima, o njihovoj stvarnoj funkciji se ne može izneti pouzdan stav. Na osnovu analize dostupne dokumentacije, postoje indicije da su ovi blokovi služili kao nosači reklame na krovu objekta. O postojanju ove reklame, ili reklama, postoji foto dokumentacija, koja pokazuje da su u prethodnom periodu postojale reklame koje su se protezale celom dužinom krova - ukazuju veštaci.

Dva glavna činioca – uzroci rušenja

Rezultati veštačenja ukazuju na zaključak da je do rušenja konstrukcije došlo kombinacijom dva glavna činioca koja su delovala na konstrukciju na način da su umanjivala njenu nosivost, stoji u izveštaju.

Prvi su – zatege, koje su kao „konstruktivni element obezbeđenja nosivosti nadstrešnice u trenutku rušenja bile u stanju smanjene nosivosti pod dejstvom povećanog opterećenja“.

- Stoga je prvi, i najizraženiji faktor po intenzitetu uticaja, korozija kablova za prednaprezanje koji su bili jedini noseći element zatega. Oko ovih kablova su ugrađeni beton i armaturne šipke, po obimu preseka zatega, a oko betona se nalazila čelična cev, pri čemu su jedino kablovi za prednaprezanje služili za prenos sile kroz zatege. Ovim zategama, nadstrešnica je u određenim tačkama bila vezana za krov objekta, čime se, prema originalnom projektu obezbedio povoljniji uticaj kako na nadstrešnicu, tako i na krov - navode veštaci.

Povoljni uticaj se, kako se navodi, ogledao u sledećem: krov je prihvatao veliki deo težine nadstrešnice i celokupnog snega sa nadstrešnice, dok je za krov, odnosno krovne nosače, ova težina delovala povoljno za njegov glavni raspon, smanjujući uticaje i naprezanja u tom delu krovnog nosača.

- U trenutku pada, naknadnim ispitivanjima i analizom postignutih rezultata koje su sprovele laboratorije IMS a.d. Beograd, utvrđeno je koliki procenat ovih kablova je bio aktivan u vreme neposredno pred pad nadstrešnice. Ovaj zaključak je između ostalog donesen i na osnovu analize samog preseka kablova, gde se može sagledati nivo korozije poprečnog preseka kablova. Ovim ispitivanjima iz izuzetih uzoraka, zaključeno je da je približno 40 odsto svih kablova bilo potpuno neaktivno u trenutku pada nadstrešnice. Uzrok ovakvog stanja je korozija koja se javila u kablovima na spoju zatege i krovnog nosača (krovnog nabora, tzv. testerastog krova). Ovaj nedostatak je mogao da bude utvrđen putem pregleda konstrukcije tokom kontrolnih pregleda propisanih u okviru redovnog održavanja objekta - navode veštaci.

Drugi činilac, koji je u kombinaciji sa prvim delovao na konstrukciju na način da su umanjivali njenu nosivost je što je do povećanog opterećenja zatega u odnosu na originalni projekat je došlo u više navrata.

- Tokom izgradnje objekta 1964. godine, umesto sloja za pad, sa gornje strane nadstrešnice je izveden sloj od nearmiranog betona. Ugrađeni sloj nearmiranog betona ima za oko 65 kg/m2 veću masu od mase projektovanog sloja za pad. Ovaj defekt nije imao presudan uticaj na nosivost konstrukcije ali je imao negativan uticaj sa aspekta rezerve nosivosti izvedene konstrukcije. Prilikom rekonstrukcije objekta koja je započeta 2021. godine, projektom je bilo predviđeno uklanjanje „svih slojeva do betona“ i izvođenje novog sloja za pad i hidroizolacije. Uvidom na licu mesta je utvrđeno da sloj nearmiranog betona nije uklonjen, kao ni keramika sa donje strane nadstrešnice. Na ovaj način, opterećenje nadstrešnice je povećano za dodatnih 20 kg/m2. Takođe, rekonstrukcijom je predviđena ugradnja stakala sa metalnim okvirima kojima se na nadstrešnicu dodaje još 27 kg/m2. Uzimajući sve navedeno u obzir, konstrukcija nadstrešnice je u trenutku neposredno pred lom bila izložena opterećenju koje je veće od prvobitno projektovanog za oko 107 kg/m2, odnosno za oko 23,11 tone. Takođe, dodavanjem staklene površine na nadstrešnicu je povećana površina koja može da bude pokrivena snegom i/ili na koju može da deluje vetar. Zbirni efekat ovih okolnosti je značajno povećavanje opterećenja zbog kojih je projektant bio u obavezi da sprovede potrebne kontrole nosivosti - ukazali su veštaci.

Nadstrešnica je, u konstruktivnom smislu, „prvobitno izvedena na kvalitetan način, čime je postignuto stanje koje je obezbedilo pouzdanu eksploataciju u periodu od izgradnje do trenutka rušenja, čak i u uslovima izostanka redovnog održavanja“.

- Tokom uviđaja je utvrđeno da je detalj veze na spoju zatega i krovnog nosača imao nedostatke sa aspekta prodora vlage koje je imalo za posledicu koroziju nosećeg elementa zatege (kablova za prednaprezanje) na ovom mestu. Imajući u vidu značaj zatega za konstrukciju nadstrešnice, zatege, naročito u zoni veza sa ostatkom konstrukcije, su morale biti podvrgnute intenzivnijem režimu pregleda odnosno aktivnosti održavanja. Izostankom održavanja izostalo je i identifikovanje procesa deterioracije kablova u zategama. Prilikom izuzimanja uzoraka kotvi sa krova, utvrđeno je da korozija nije ni u približno istoj meri zahvatila gornju stranu kotvi za kablove, kao ni same kablove sa spoljašnje strane kotvi - navode veštaci.

Prvenstveni uzrok korozije koja je koncentrisana na tom delu kablova (između kraja zatege do same kotve, u dužini od oko 23 cm) je, kako se ističe – tehnologija gradnje nadstrešnice, krova i zatega.

- Naime, kako je objašnjeno u ovom nalazu, ova tehnologija je podrazumevala da se zatege, kao gotovi elementi, donesu na gradilište, postave se između prethodno izbetonirane nadstrešnice (koja u tom trenutku oslonjena na oplatu) i krova, nakon čega se vrši utezanje kablova unutar zatege. Detalj spoja zatege i krova je projektovan i izveden na način da zatega ulazi u kružni otvor, za nekoliko centimetara većeg prečnika od same zatege. Ovakav način ugradnje je doveo do pojave zazora između donje površine betona krovnog nosača i završetka betonskog dela zatege, odnosno, kablovi za prednaprezanje su bili na ovom mestu više izloženi atmosferskim uticajima. Smanjenje nosivosti zatega i njihovo preopterećenje je pokrenulo mehanizam loma u krutim vezama poprečnih greda nadstrešnice u stubove južne fasade objekta. Popuštanjem krutih veza na vezi fasadnih stubova i poprečnih nosača stvorili su se uslovi za potpuno otkazivanje zatega i pojavu krtog loma nadstrešnice. Uzimajući u obzir ove nalaze, stručni tim veštaka smatra da su vizuelne naznake ovakvog loma morale da budu uočljive u danima koji su prethodili rušenju nadstrešnice - navodi se, između ostalog, u izveštaju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu – Departmana za građevinarstvo i geodeziju.