Veštak tvrdi: Zoran Babić posle nesreće u Doljevcu imao povrede karakteristične za vozača

Specijalista sudske medicine i vanredna profesorka Medicinskog fakulteta u penziji Ivanka Baralić Obradović kaže da su u proteklih deset godina sva veštačenja za koja je vlast bila zainteresovana imala puno propusta i neistina.

- Jedino na osnovu tačnog i preciznog veštačenja kao jednog od dokaznih postupaka sud može da donese ispravnu odluku. A takva veštačenja nisu upotrebljiva za sud. To su uslužna veštačenja - kaže Baralić i navodi konkretne primere.

- Kolega koji je veštačio povrede nakon saobraćajne nesreće u Doljevcu u kojoj je stradala Stanika Gligorijević (31. januara 2019) prihvatio je da je vozio onaj koji je optužen, koji nije imao povrede osim jednog naprsnuća rebra. To je tek nakon nekoliko pregleda konstatovano. Zoran Babić (tadašnji direktor Koridora Srbije) imao je karakteristične povrede za vozača. I u tom automobilu su sa prednje i naročito leve vozačeve strane bila ozbiljna oštećenja. Nisu uzeti biološki tragovi iz tog vozila, nisu urađene DNK analize… Nisu uzeti DNK tragovi sa unutrašnje strane šoferšajbne ispred vozača gde se nalaze tragovi pljuvačke. Time može da se potvrdi ko je bio na mestu vozača. Nije rađen uopšte unutrašnji pregled vozila, koje je vrlo brzo uništeno posle nesreće. Čuvena dva minuta su ključna i pitanje je zašto su sklonjena - navodi Baralić Obradović.

Neobična štamparska greška

Ona podseća i da je radila obdukciju devojčice Andree Bojanić koja je stradala u saobraćajnoj nesreći za koju je po pravosnažnoj presudi osuđen Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, na samo 11 meseci kućnog zatvora.

- Veštak koji je radio prvo sudsko-medicinsko veštačenje povredu sa podlaktice leve ruke devojčice prebacio je na potkolenicu da bi zaključio da je postojao raskorak. Na samom suđenju se pravdao da je to štamparska greška - kaže Baralić Obradović.

Ona je već za Radar govorila o saobraćajnoj nesreći koju je izazvao, po prvim nalazima pijan i drogiran, Nikola Petrović, kum predsednika Srbije i u kojoj su povređene dve žene, što je kasnije promenjeno. Podseća:

- Osnovni propust je što nije rađen test na prisustvo psihoaktivnih supstanci u krvi. Petrović je imao metabolite kokaina u urinu, što potvrđuje da je sigurno uzimao kokain. Neverovatno je da mu u Beogradu, gde je sve dostupno, ne rade test na prisustvo psihoaktivnih supstanci u krvi, kada su već uzeli krv na analizu za alkohol. Drugi propust je što nije dva puta uzeta krv Petrovića za analizu alkohola u razmaku od pola ili najviše jednog sata, što je doktrinarni stav u svim ovakvim slučajevima. Kada bi se tako uzimali nalazi selektivno kao kod predsednikovog kuma, niko nikada ne bi bio osuđen zbog vožnje pod dejstvom alkohola i narkotika.

Profesorka Baralić Obradović podseća na stradale u poplavama u Obrenovcu pre 10 godina i navodi da je "krajnje neobično da je za više od 20 stradalih osoba zaključeno da su umrle prirodnom srčanom smrću, a da nijedan slučaj nije obdukovan u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, kako bi jedino sa sigurnošću mogao da se utvrdi uzrok smrti". Povodom istrage nestanka devojčice Danke Ilić navodi da je dobro što je tužilac zahtevao da se u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu uradi obdukcija osumnjičenog D. D., koji je preminuo u policijskoj stanici u Boru.

- Na rad našeg Instituta nije mogao da se vrši politički uticaj ni ranije ni sada. Zato je tužilac ispravno postupio što je telo D. D. uputio u Institut, gde je sa sigurnošću utvrđeno da se radilo o nasilnoj smrti, odnosno ubistvu. Međutim, spisi predmeta nisu dostavljeni Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, kako bi obavio veštačenje, što je uobičajeni sled događaja, jer onaj ko uradi obdukciju u stanju je najbolje da izveštači - objašnjava profesorka Baralić Obradović.

Organizacija i dodeljivanje veštačenja puni problema

Profesor Oliver Stojković, šef DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu i veštak za biološke tragove, ukazuje na više problema u organizaciji i dodeljivanju veštačenja.

- Tužilac po zakonu ima velika ovlašćenja da određuje instituciju i veštaka kome će poveriti veštačenje. Međutim, u praksi nije uvek tako. Tako se Više tužilaštvo u Beogradu, koje je po broju predmeta najveće, oslanja na policiju da inicira veštačenje. Često i iz policije kažu tužilaštvu koju instituciju da odrede. Neki tužioci u Beogradu se bune i navode da bi trebalo da postoji tužilačka policija koja bi bila pod njihovom neposrednom nadležnošću. Tužioca obavezuje zakon da prikuplja dokaze koji i okrivljenom idu u korist, a policija nema tu obavezu. Tako, u takvim slučajevima, izostaju dokazi koji idu optuženom u korist. Policija se ne pojavljuje samo kao inicijator veštačenja, već kao i veštak - kaže profesor Stojković.

Napominje da je poseban problem sa MUP-ovom službom za veštačenje - Nacionalnim centrom za kriminalističku forenziku, netransparentnost:

- Kada u MUP rade DNK analize, za razliku od svih preostalih šest laboratorija za DNK veštačenje, oni sudu ne dostavljaju dokaz o tome kako su sproveli te analize, čak ni po naredbi suda. To bi bila ista situacija kao kada za presretnuti razgovor MUP dostavi prekucanu sadržinu i odbije da dostavi audio-snimak, da u sudu ne može da se čuje. MUP se poziva na interni pravilnik u koji ne može da se ostvari uvid. U DNK analizama postoji zapis i onda taj zapis veštak interpretira. Ukoliko nemaš uvid u taj zapis, sudu ostaje da može da veruju veštaku, koji ima u policiji čin majora, potpukovnika, pukovnika, iako su biolozi kao i ja. Ne bih kao okrivljeni imao poverenja u veštaka iz MUP koji me inače hapsi a odbija da mi dostavi dokaze.

Dr Stojković navodi i da je problem sa policijom što joj je data mogućnost da obavlja forenzičku registraciju osoba koje često nisu ni osumnjičene.

- Policija dosta neselektivno svakog koga privede forenzički registruje. Prikuplja tako uzorke biološkog materijala velikog broja građana, koji nikada nisu bili ni osumnjičeni i uopšte nisu bili u sudskom postupku. Uzima bez konkretne svrhe poređenja i čuva materijal bez ograničenja. To je neprihvatljiva praksa koju je u nekoliko slučajeva Evropski sud za ljudska prava u svojim presudama za Srbiju tako označio. Čujemo i u našim sudovima, kada okrivljeni kažu da im je više puta policija uzimala biološki materijal. Ne postoji centralni registar - ko je, kada, i koliko materijala uzeo, pa okrivljeni često iznose sumnju da im je taj materijal koji je uzet ranije podmetnut. Ne znam da su takve tvrdnje dokazane. Iako Zakon o krivičnom postupku nalaže da se napravi zapisnik, gde se konstatuje da je materijal uzet uz saglasnost ili bez saglasnosti, nisam video nijedan takav zapisnik iz policije. Takva praksa nije u redu i povećava sumnju u verodostojnost takvog sudskog postupka - kaže profesor Stojković.

DNK tragovi kao opstrukcije

Za stradanje devojčice Danke Ilić, profesor Stojković kaže da je moralo da se objasni kako je tužilaštvo došlo do osumnjičenih. Navodi da je MUP saopštio da su navodno u vozilu osumnjičenih nađeni DNK tragovi devojčice, ali da to nije utvrdila ni njihova laboratorija u prvih 400 tragova.

On podseća i da je dosta sumnji izazvalo veštačenje DNK tragova za ubistvo na šinama Vlastimira Miloševića, za šta je bio optužen, pa oslobođen Veljko Belivuk.

- Sudu je dostavljen nalaz na kome nema DNK Belivuka na vratima ulaza iz kojeg je izašao ubica. Pre toga je izgleda postojao drugačiji nalaz zbog koga je Belivuk uhapšen. Na suđenju sam čuo da veštakinja Milica Keckarević navodi da je taj nalaz pre hapšenja bio pogrešan i da je predstavljao grešku u komunikaciji između veštaka i policije. Da je ona policiji pogrešno rekla da jeste Belivuk, a na suđenju da nije to Belivukov trag i to se ne nalazi u spisima. Belivuk je tada oslobođen pravosnažno. To govori o lošoj praksi da neki veštaci rezultate javljaju policiji, a ne tužiocu. A to objašnjava i kako neki veštak postaje omiljen u policiji. Takav odnos može da obezbedi i povećan broj predmeta koji će se slati jednom veštaku, što ima i komercijalni momenat. Znam da su se na Biološkom fakultetu u izveštajima za naučna napredovanja hvalili da su obezbedili novac od tužilaštva, kao da su u pitanju naučni radovi, a ne veštačenja - navodi profesor Stojković.

On kaže i da je u postupku za stradanje sedam osoba u vojnom helikopteru 2015. paradigmatično da je obdukcija stradalih obavljena na VMA , iako je postojala sumnja da su baš vojni organi umešani u nesreću. Dodaje i da su vojni veštaci radili i toksikološki nalaz.