Kampanja predaje oružja: PORASTAO broj krivičnih dela sa vatrenim oružjem?!

Prema zvaničnim podacima MUP-a, do kojih je došao N1, broj krivičnih dela u kojima je kao sredstvo izvršenja korišćeno vatreno oružje, u mesecima nakon završetka kampanje dobrovoljne predaje oružja, a to su jul, avgust i septembar, porastao je za 38 procenata u odnosu na iste mesece prošle godine.

Tako je u ova tri meseca 2022. godine broj krivičnih dela u kojima je korišćeno vatreno oružje iznosio 39, dok je ove godine taj broj 54.

Iz MUP-a novinari N1 nisu dobili podatak koliki procenat ovih dela je izvršen uz upotrebu nelegalnog oružja, ali ako uzmemo u obzir da je u toku i velika revizija dozvola za legalno držanje i nošenje oružja, rezultati su definitivno izostali.

Zanimljiv je i podatak da smo u julu mesecu prošle godine imali šest dela uz upotrebu vatrenog oružja, dok je u julu ove godine, odmah nakon završetka kampanje taj broj čak 12, što je duplo više.

Dušan Stanković, saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i doktorand kriminologije na Univerzitetu u Malmeu, smatra da ad hok mere kakva je ova ne mogu dati rezultate ukoliko se problemu sistemski ne prilazi.

- Ovi podaci uopšte nisu ohrabrujući. Porast nasilja je evidentan. To je veoma visok porast, s obzirom na to da smo imali kampanju u kojoj je do sada predata rekordna količina oružja, u odnosu na ostale ranije kampanje. To je zato što se ova kampanja radila neposredno posle ubistava u "Ribnikaru" i Malom Orašju i Duboni kod Mladenovca, gde su ljudi potreseni tim događajima, očigledno shvatili da je posedovanje oružja nešto što može da prouzrokuje ovakve događaje. Međutim, kada pogledamo ove podatke, dolazimo do zaključka da to nije dovoljno. Oni koji su skloni upotrebi vatrenog oružja, očigledno ga nisu predavali, mada bi o tome mogli preciznije da pričamo kada bi imali podatke o kojim se tačno krivičnim delima radi - ocenjuje Stanković za N1.

On dodaje i da država nije mnogo uradila na ostalim merama koje je najavila.

- Nisu dovoljne samo ovakve akcije. Nama je potrebna pre svega edukacija i podizanje svesti o opasnostima usled prisustva oružja, njegovoj zloupotrebi i bezbednijem čuvanju, novi zakon o oružju i municiji, uvođenje novog krivičnog dela Trgovina oružjem. To su sve sistemski potezi koji zahtevaju izmene i dopune zakona o kojima treba da se raspravlja i da se donose u skupštini. Ništa od toga ili vrlo malo je država uradila po tom pitanju iako je obećavala čitav set mera - zaključuje sagovornik.

Problemi i u reviziji dozvola za držanje i nošenje oružja

MUP i dalje sprovodi reviziju svih dozvola za držanje i nošenje oružja. Još nije poznato dokle se sa tim stiglo i kakvi su rezultati postignuti, ali i tu ima problema.

Revizija se sprovodi tako što policija odlazi na kućnu adresu svakoga ko poseduje oružje u legalnom posedu. Policija ima uvid u to ko poseduje oružje pomoću svog sistema u kome je evidentiran svako ko poseduje oružje.

Revizija se sprovodi tako što se praktično ponovo vrši bezbednosna procena za svakog imaoca oružja, kao i kada je podnosio zahtev za dobijanje dozvole. To obuhvata dolazak policije kod vlasnika oružja, gde se proverava da li drži oružje na zakonom propisan način, kao i ostale operativno bezbednosne provere. Za svako uočavanje nepravilnosti policija oduzima vlasniku oružje.

Međutim, veliki problem predstavlja neažuriranost policijskog sistema u kome su upisani vlasnici oružja.

Iz izvora u policiji koji rade na terenu ove provere N1 saznaje da se ogroman broj građana u sistemu MUP-a još vodi kao imalac oružja, a kada policija ode na adresu ispostavi se da je građanin predao oružje pre nekoliko godina, pa i decenije i da poseduje potvrdu o vraćenom oružju.

Izvori iz MUP-a navode da osim što su situacije neprijatne po građane koji su davno predali svoje oružje, a vode se kao da ga imaju, to predstavlja i veliko opterećenje policijskim službenicima u sprovođenju revizije. Takođe, navode da to nisu izolovani slučajevi, već endemska pojava.

- Dešava se da na početku smene dobijem deset adresa koje treba da obiđem, a kod pet građana se utvrdi da su oružje davno predali iako se u našem sistemu vode kao da ga još uvek poseduju. To oduzima mnogo vremena, jer smo i ovako preopterećeni revizijom i teško uspevamo da obavljamo redovne i svakodnevne zadatke - tvrdi izvor iz MUP-a.

Kada uzmemo u obzir prve rezultate borbe protiv oružja i nasilja, podaci nisu ni malo ohrabrujući.

Broj od 54 krivična dela sa elementima upotrebe vatrenog oružja u prva tri meseca nakon kampanje dobrovoljne predaje oružja znači da smo u julu, avgustu i septembru u proseku imali svaki drugi dan krivično delo uz upotrebu oružja.

I dalje svedočimo vestima o raznim kriminalnim obračunima kao što je, na primer, dvostruko ubistvo mladića u Futogu.

Na sve to imali smo incident na Kosovu, a Milan Radoičić je, po sopstvenom priznanju, prenosio velike količine oružja kroz Srbiju usred kampanje borbe protiv nelegalnog oružja i posedovao sasvim legalno pištolj koji mu je oduzet prilikom pretresa stana iako se građanima uzima oružje i za najmanju bezbednosnu smetnju.