Navodni plaćeni ubica "nestao" MUP-u na graničnom prelazu

Upravo je Dušana Jovanovića Gibu, Bojan Hrvatin, svedok-okrivljeni u postupku koji se vodi protiv klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, na suđenju pomenu kao jednog od ubica dvojice škaljaraca na Krfu, Alana Kožara i Damira Hadžića, u julu 2020. na Krfu. Za to ubistvo još niko nije optužen ni u Grčkoj, ni u Crnoj Gori, a ni u Srbiji.

Za razliku od Jovanovića, koji se još nezvanično dovodi u vezu sa zločinom na Krfu, Darko Dulović je u Srbiji bio optužen za pomaganje u ubistvu Siniše Milića, 19. juna 2018. u Beogradu. Milića su bezbednosne službe povezivale sa Lukom Bojovićem, koji je 30. novembra prošle godine, nakon odsluženih deset godina i devet i po meseci od ukupno 18 godine zatvora i to zbog organizovanog kriminala, španske vlasti deportovale u Srbiju.

Dulović je ubrzo nakon ubistva Milića, nestao iz Srbije. Kako se kasnije ispostavilo utočište je našao u Bosni i Hercegovini gde je uhapšen u oktobru 2018, ali ne po poternici Srbiji, čija policija je još prikupljala dokaze u istrazi ubistva Milića, već Crne Gore, gde je bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog šverca droge. Izručen je Crnoj Gori i u spuškom zatvoru je bio do 6. jula 2020. kada je proteran iz te države.
Ali tu počinje misterija jer ga je crnogorska policija, koja mu je i dve godine zabranila ulazak u tu zemlju, sprovela do graničnog prelaza Dobrakovo, sa Srbijom, čija policija je tragala za njim. Umesto da ga granični policajci Srbiji, preuzmu, provere da li je za njim raspisana potraga i uhapse, Dulović tajanstveno nestaje i do hapšenja u Sarajevu, nije bilo poznato kuda se kretao. U međuvremenu ga je Viši sud u Beogradu, a zatim i Apelacioni sud oslobodio za pomaganje u ubistvu Milića.

To međutim ne umanje da budemo blagi nesavestan rad srpske policije ili potpuno iskreni - saradnju određenih struktura iz MUP-a sa ljudima iz kriminogene sredine. Jer ako su ga crnogorski policajci predali kolegama iz Srbije na graničnom prelazu Dobrakovo, nejasno je zašto ga srpska policija nije uhapsila ako je za njim bila raspisana potraga. Ili tačnije ko je graničnim policajcima, onim srpskim, naredio da Dulovića ne proveravaju i da ga jednostavno puste. Realno gledano, granični policajci koji su toga dana bili na svojim radnim mestima nisu mogli sami da odluče o tome, već je naređenje moglo da stigne samo iz vrha srpskog MUP-a, ili iz vlasti.
A zna se dobro ko je tada rukovodio MUP-om, Nebojša Stefanović, dok je Dejan Kovačević bio na čelu Uprave kriminalističke policije. Oni bi mogli da razreše misteriju Dulovićevog nestanka sa srpske granice. I odgnetnu kakva je njihova uloga u svemu tome, i kako je čovek koga sarajevski "Avaz" opisuje kao plaćenog ubicu, jednostavno odšeta tog 6. jula 2020. umesto da se nađe u sudnici Više suda.

Imao "blizak susret" sa Belivukom

Dulović je još kao maloletnik imao "blizak susret" sa Veljkom Belivukom, koji ga je 20. oktobra 2007. ranio na splavu "Blejvoč". Tužilaštvo prvobitno Velju Nevolju teretilo za pokušaj ubistva dvojice maloletnika, Dulovića i njegovog druga. Iako ga je prvobitno prepoznao Belivuka kao osobu koja ga je ranila, Dulović je kasnije promenio iskaz. Nije se sećao jer je navodno "bio u nesvesti", pa je Belivuk optužen samo za nanošenje teških telesnih povreda i osuđen na pet i po meseci zatvora. Šta je prethodilo promeni iskaza, a time i ublažavanju krivičnog dela, do danas nije utvrđeno, kao ni kakav je, posle suđenja, bio odnos između Belivuka i Dulovića.