Rukopisi smrti u gradovima Srbije

U popodnevnim časovima u nedelju došlo je do pucnjave u jednom restoranu na Autokomandi u Beogradu. Ranjeni mladić je suspendovani policajac i nakon pucnjave je sam otišao u Urgentni centar. Policajac je navodno suspendovan zbog kontakata sa ljudima iz kriminalnog miljea. Napadač je pucao sa tri hitca u žrtvu B.T. (26), dva metka su ga pogodila u stomak, a jedan u ruku.

Neprekidno nas zapljuskuju podaci o tome da, maltene, u svakoj ozbiljnijoj kriminalnoj grupi ili sukobu na ulicama imamo učešće struktura iz policije. Kada sve saberete, ta služba nema veliko poverenje, što je svakako dodatni faktor na osećaj nebezbednosti u Beogradu. Borba protiv kriminala i korupcije bila je i među 10 ključnih tačaka vlade koju je vodio Aleksandar Vučić, a koja je svoj mandat otpočela u avgustu 2016.

- U prethodne dve godine smo se direktno uhvatili u koštac s kriminalom. Smanjili smo stopu opšteg kriminala za više od 8,6 - rekao je Vučić 9. avgusta 2016. godine.

Dosadašnji slučajevi nesumnjivo pokazuju da vlast u Srbiji ima drugačije shvatanje pojma organizovanog kriminala od skoro svakog građanina. Možete da se borite protiv organizovanog kriminala, ali samo onog koji pripada onima sa kojima se vi ne slažete, nekim drugim ljudima, a ne onima koje vi kontrolišete. Tipičan primer je Jovanjica, verovatno najveća fabrika marihuane u Srbiji i šire, pala je slučajno, nju su obilazili i ministri i policajci. Nameće se logično pitanje, zašto nisu onda rekli hajde da se borimo protiv organizovanog kriminala.

- Prvo smo počeli da se bojimo da idemo u kafiće, pa u parkove, pa ćemo sad početi da se bojimo da idemo u tržne centre, jer niko ne radi ništa da se okršaji kriminalaca svedu na meru. Ono što je za mene vrhunac je da je prioritet predsednice Vlade ( Ana Brnabić) u ekspozeu da se zaštiti predsednik države, koji je posle ovoliko godina ponovo u borbi protiv organizovanog kriminala, da se on zaštiti, a ne svi građani koji žive u tom organizovanom kriminalu, bila je svojevremeno ocena nekadašnje predsednice Vrhovnog suda  Srbije Vide Petrović Škero.

Najveći "rat" mafiji u Srbiji objavljen je u martu 2003, nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo od 12. marta do 22. aprila, u policijskoj akciji nazvanoj "Sablja" uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru. Tada je po mišljenju mnogih poznavaoca kriminalnih prilika, pre svega u Beogradu, propuštena idealna šansa da se i onom "običnom" kriminalu zada odlučniji udarac.

Za nešto manje od pola decenije, u Srbiji i Crnoj Gori na način svojstven mafiji, ubijeno je oko 80 ljudi u Srbiji, a 40 u Crnoj Gori. Kad se govori o kriminalu u Srbiji, Crna Gora jednostavno mora da se spomene. Dodatno zabrinjava i što su u mnogim od tih slučajeva počinioci i dalje nepoznati, 46 u Srbiji i 28 u Crnoj Gori. Ono što je nesumnjivo najbitnije u vezi između države i organizovanog kriminala, jesto to da postoji sumnja da organizovani kriminal donosi političke odluke i da utiče na političke i ekonomske pravce u kojima će se država razvijati. Dovoljno je spomenuti samo uvedene sankcije prvom čoveku tajne službe Srbije, Aleksandru Vulinu.

Evropa bruji o ratu bandi krijumčara ljudi oko Subotice . Sve žešće, osim automatskog oružja, počeli su da koriste i eksplozivne naprave, meštani beže u kuće jer im meci fijuču iznad glave, a vreme je pokazalo da nadležni ili neće ili ne mogu da urade ništa da zaštite Subotičane.

Za režim u Srbiji to su i dalje samo pojedinačni ekcesi.