Tragedije naoružanog naroda

Poslednji tragični dgoađaji u Beogradu i Mladenovcu, ponovo su pokrenuli pitanje posedovanja oružja u Srbiji. Procene su da se u Srbiji nalazi preko tri miliona komada oružja, dok drugi izvori ističu nešto manji broj - između 1,6 i 2,6 miliona komada legalnog i ilegalnog oružja. Jedna od mera koje bi trebalo da dovedu do smanjenja broja nelegalnog oružja u posedu građana Srbije je i mogućnost da se preda bez posledice do 8. juna. Niko vas neće pitati odakle vam, nećete odgovarati jer ste ga neovlašćeno držali i nosili, ali ako ne iskoristite tu mogućnost, biće drakonske kazne - uslovne kazne neće biti.

Čiju god procenu da uzmemo kao najrelevantniju, očigledno je da naši građani poseduju previše oružja. Zato ne čudi što je u poslednjih 15 godina sprovedeno više akcija legalizacije oružja, koje podrazumevaju da građani odu do najbliže policijske stanice i predaju oružje bez obaveze dokazivanja porekla oružja ili bez odgovornosti ako su ga nabavili na nezakonit način. Do sada je na taj način prikupljeno preko 200 hiljada komada ilegalnog oružja, što nije dovoljan broj imajući u vidu procene o ogromnom broju ilegalnog oružja, a i bezbednosnu situaciju u zemlji i regionu.

Građani Srbije su sve manje raspoloženi da predaju oružje policiji, bez obzira na činjenicu da neće snositi nikakve posledice. Opadajući trend legalizacije oružja je naročito bio uočljiv 2016. godine kada je predato svega 1.410 komada oružja. Za slab učinak akcije krivi su nedovoljno podsticajna kampanja, loš tajming i nepoverenje građana u institucije. Upućeni u ovaj problem navode da je poverenje u institucije sad još slabije, ako ga uopšte i ima. Slučaj iz Mladenovca mogao bi čak i da pojedince natera da pribave oružje radi lične sigurnosti. Ne treba zanemariti ni činjenicu da uzrok masovnim ubistvima nije jedino lako dostupno oružje, jer je ono bilo mnogo dostupnije pre deset ili dvadeset godina. 

Postoji realna bojazan da će se scenario ponoviti i ove godine. Istraživanja pokazuju da građani oružje poseduju jer im ono pruža osećaj sigurnosti. Tome treba dodati i podatak da se približno tri četvrtine građana Srbije oseća potpuno ili uglavnom bezbedno, i to pre svega u svojoj kući, pri čemu većina građana ne smatra da su državni organi doprineli njihovom osećaju bezbednosti. Zbog toga i ne treba da čudi raniji slab odziv građana na poziv MUP-a da predaju oružje. Nedostatak bezbednosne kulture i odsustvo svesti o opasnosti koje oružje nosi sa sobom doprinose da se građani sve ređe odlučuju da predaju oružje.

Pooštravanje zakonskih sankcija pre svega utiče na one koji poštuju zakon - legalno drže oružje, imaju metalne kase. Oni će se naći na udaru ovih mera. One koji nelegalno poseduju  oružje to ne dotiče i to je zapravo ključni problem. Svakako je dobra pojačana kontrola držanja, odnosno toga koliko su bezbedni uslovi u kojima se legalno naoružanje čuva. Ali, neki nezvanični podaci govore da su pojedine kriminalne grupe naoružane bolje i savremenije nego policijske stanice u nekim gradovima Srbije. Oni sigurno neće doći da predaju svoje duge cevi.