Roditelji momka preminulog na Adi: Bože, što nam uze jedinca!

- Spremali smo se da mu 21. avgusta poroslavimo dvadeseti rođendan, sad će majka tortu na grob da mu nosi. Jao, Bože, što mi uze jedinca - u pola glasa, kroz plač kaže očajna žena.

Dodaje da je njen sin otišao 11. juna u Beograd da radi kod njenog brata, svog ujaka.

- Hteo je da zaradi za džeparac, da kupi patike, garderobu, želeo je sve što i ostali mladi, trebao mu je novac da ostvari snove. Mnogo je želeo da postane poznat, igrao je fudbal, sanjao o profesionalnoj karijeri. Eto, jadan, postao je poznat na najgori način - priča Milica.

Objašnjava da ga je Saša, otac mladića, njen suprug, poslednji put video u subotu, pre kobne nedelje. Odneo mu je veš I čarape i bili su zajedno dva sata.

- U nedelju je trebalo da radi, ali je kazao da namerava da se odmori i da ide na Adu. Mislim da nije znao da pliva, nikada ga nisam video da pliva, ali je on govorio da zna - priseća se otac stradalog mladića.

Da se njihov sin utopio, saznali su od policije, koja ih je obavestila i o tome da je bio na pedalini i na tridesetak metara do obale, odlučili su da doplivaju. Andrija je odmah potonuo, a pored prijatelja koji su bili sa njim, pokušao je da ga spasi i vaterpolista Filip Filipović, ali sve je bilo uzalud.