Američka kompanija zaplenila pančevačku Azotaru po nalogu izvršitelja: Da li je i koliko vlasnik dužan

Naime, u dokumentu koji je tog dana objavio APR, u ovom preduzeću registruje se sledeća promena:

- Upisuje se zaključak javnog izvršitelja od 20. februara ove godine i rešenje Privrednog suda u Novom Sadu od 12. februara kojim se određuje sprovođenje izvršenja i to: plenidbom udela, upisom založnog prava na udelu, procenom, prodajom i pokretanjem izvršnog postupka radi prodaje 100 odsto udela dužnika u Preduzeću HIP Azotara Pančevo.

Dužnik je u ovom slučaju novosadsko preduzeće Promist doo, jedini vlasnik Azotare, odnosno vlasnik 100 odsto udela. Pomenutim rešenjem odobren je upis založnog prava na celokupnom udelu. Ono je doneto na osnovu zahteva Registra založnog prava, piše u ovom dokumentu.

Ko su Amerikanci

Iz registra založnog prava vidi se da je založno pravo u Azotari upisala kompanija Nitron group LLC, registrovana u američkoj državi Delaver. Ona je u ovom slučaju založni poverilac, dok je Promist založni dužnik.

Stoji i da je iznos potraživanja zbog kojeg je naloženo izvršenje zalogom na udelu - 16,7 miliona dolara. Kao i da je 12. februar dan kada je potraživanje dospelo na naplatu.

Obrt u sudu

Međutim, priča je juče dobila novi obrt. Već narednog dana, 26. februara, isti sud usvojio je žalbu Promista i doneo rešenje o ukidanju prethodnog, saznaje Forbes Srbija iz pouzdanih izvora. Ovim rešenjem ukida se prethodno. A time i založno pravo Amerikanaca nad Azotarom.

Javno dostupni podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je Promist bio u blokadi od 19. do 26. februara. Prema dostupnim informacijama to je bio iznos od 1,66 milijardi dinara, što je iznos koji odgovara dugu prema Nitronu. Međutim, na sajtu NBS stoji da je iznos blokade sada - 0 dinara.

Po svemu sudeći, ukidanje odluke suda, obrisalo je i blokadu računa.

U kompaniji Nitron nisu hteli da komentarišu za Forbes šta se dogodilo. Ipak, potvrdili su da dug i dalje postoji. I da i dalje postoji upisana zaloga na udelu u Azotari u APR-u.

Međutim, ono što se još može videti iz javno dostupnih podataka jeste da je dug veći od 16,7 miliona dolara. I da Nitron zapravo potražuje - 23,5 miliona dolara.

Iz podataka suda, vidi se da su Amerikanci paralelno poveli dva postupka. Jedan je na pomenutih 1,67 milijardi dinara, odnosno 16,7 miliona dolara. A drugi na dodatnih 684,5 miliona dinara, odnosno 6,8 miliona dolara. Kako se može videti iz dostupnih podataka, oba postupka pokrenuta su u isto vreme, 3. februara i u oba slučaja sud je presudio u korist Nitrona istog dana - 12. februara.

Na oba rešenja, Promist je podneo žalbe, pokazuje Portal pravosuđa. Zanimljivo je da su obe žalbe podnete istog dana - 25. februara. I već sutradan, one su usvojene.

APR je u registar zaloga upisao samo prvo rešenje, ono na veći iznos.

Forbes Srbija istraživao je šta se desilo sa Azotarom? Šta kažu propisi u ovim slučajevima?

Dugovi "zaslužni" za privremeni gubitak Azotare

Prema dostupnim podacima, Azotara je u 2024. imala neto dobit od 6,3 miliona evra. Uvećana je za više od 230 odsto u poređenju sa 2023. Istovremeno, vlasnik Azotare, preduzeće Promist, imalo je dobit od 8,7 miliona evra, takođe uvećanu više nego dvostruko u odnosu na godinu pre toga.

Sa druge strane, isti podaci pokazuju i da je Promist nedavno zapao u blokadu računa. U njoj je bio do juče. Do 25. februara taj iznos je bio 1,66 milijardi dinara. Upravo je to iznos koji je Promist dugovao američkoj kompaniji Nitron group. Ona je, kako stoji u dokumentima o poslovanju, jedan od glavnih dobavljača novosadskog Promista.

Forbes Srbija zatražio je komentar od Danila Tomaševića, suvlasnika kompanije Promist, ali je on u kratkom razgovoru rekao da "ne može da komentariše ništa u vezi sa tim".

Pitanja su poslali i kompaniji Nitron group, ali do objavljivanja teksta nisu dobili odgovore osim pomenute potvrde da im dug i dalje nije namiren.

Ova kompanija bavi se trgovinom veštačkim đubrivom.

Šta kažu propisi

Domaći propisi kažu da se upisom založnog prava stiče pravo poverioca da namiri svoja potraživanja iz prodaje predmeta zaloge. Drugim rečima, upisom založnog prava Nitron grupa stiče pravo da ono što joj Promist duguje naplati prodajom Azotare, ukoliko ova kompanija ne vrati svoj dug.

Takođe, u domaćim propisima se kaže i da poverilac može dobiti u državinu predmet zaloge, ukoliko u zakonom predviđenom roku, ne budu namirena njegova potraživanja.

Drugim rečima, Nitron grupa stekla bi pravo državine po isteku propisanog roka, ako Promist ne izmiri svoja dugovanja. Zakon nalaže i da zalogoprimac ima obavezu da, ukoliko vrednost prodaje bude veća od duga koji dužnik ima prema njemu, razliku mora da vrati dužniku.

U ovom konkretnom slučaju, da odluka o izvršenju nije poništena, Nitron je mogao da prodajom Azotare namiri svoja potraživanja, a višak novca vrati vlasniku kompanije, odnosno Promistu. Podsetimo, Promist je kupio Azotaru za 5,5 miliona evra, dok Nitron potražuje 16,7 miliona dolara.

Kako objašnjavaju stručnjaci, upis založnog prava nad udelom ili udelima u firmama nije česta pojava, a stiče se na osnovu sudske odluke. Ona poveriocu koji se upiše kao založni, omogućava da ima prvenstvo kod namirivanja svojih potraživanja u odnosu na druge poverioce, ali i da stekne praktično vlasničko pravo ukoliko se njegova potraživanja ne namire u dogovorenom roku.

Ko su vlasnici Azotare

Novosadsko preduzeće Promist steklo je vlasništvo nad Azotarom 2021. godine. I to kupovinom ovog preduzeća u stečaju kao pravnog lica. Azotara je prethodno bila tri godine u stečaju, pošto je stečajni postupak pokrenut 2018. i to na predlog Ministarstva privrede.

Promist je Azotaru u stečaju kupio za 5,5 miliona evra, a ona je od gubitaša brzo nakon toga počela da posluje pozitivno. Dobit joj je drastično povećana upravo u 2024. i veća je od iznosa koji je ovo preduzeće dalo za kupovinu Azotare u Pančevu.

Promist je, pak, firma registrovana još 2002. i bavi se trgovinom na veliko hemijskim proizvodima. U vlasništvu je dva fizička lica. Nebojša Petrić vlasnik je 80 odsto udela, a Danilo Tomašević preostalih 20 odsto.