Šta je sve vlast obećala novom gazdi NIS-a?

Svakog dana stidljivo do javnosti stižu nove informacije o sporazumu po kom, uz prethodnu saglasnost OFAC-a i evropske Antimonopolske komisije, ruski Gaspromnjeft navodno planira da većinski udeo od 56,15 odsto akcija Naftne industrije Srbije proda mađarskom MOL-u. Tako smo od Đerđa Bače, izvršnog direktora za strategiju MOL Grupe, saznali da je sa Vladom Srbije potpisan memorandum, u kom se definišu različiti oblici podrške za ulazak MOL-a na srpsko naftno tržište i da će tako utvrđeni okvir biti potvrđen međudržavnim sporazumom Mađarske i Srbije, piše Radar.

Prva podrška svodi se na odustajanje od prava Srbije na preču kupovinu akcija, koje po ugovoru sa Gaspromnjeftom ima kao manjinski suvlasnik NIS-a, ali ga Vlada nikada nije iskoristila. Šta podrazumevaju ostali vidovi podrške, tek ćemo videti. Zauzvrat, bar po rečima Bače, MOL se memorandumom obavezao da će Srbiji "dodeliti" pet odsto akcija NIS-a. Da li je u pitanju nepreciznost ili će tih pet odsto MOL zaista ustupiti bez naknade, pa će im to Vlada Srbije nadoknaditi na neki drugi način?

Jedino pare nisu problem, sve drugo je prilično nejasno

S druge strane, Bača je precizirao da će NIS-ove akcije od Gaspromnjefta kupiti zajednička firma, u kojoj će ADNOC iz UAE biti manjinski, a MOL većinski vlasnik, sa pravom upravljanja. Rekao je i da je kompanija iz Abu Dabija zainteresovana da se bolje pozicionira u Evropi, a ni to ne deluje uverljivo, jer ona već poseduje 25 odsto akcija austrijskog OMV-a.

Vlada Srbije još nije javnost upoznala šta su njene obaveze, koje su memorandumom već definisane. NIS na sajtu ne pominje ništa o najavljenoj promeni vlasništva. Gaspromnjeft je, pak, na svom sajtu poslednji put NIS pomenuo 3. decembra 2025, kroz vest da je zbog sankcija prestao da prerađuje sirovu naftu. Ni ADNOC na svojoj veb stranici ne pominje potencijalnu akviziciju, a tolika netransparentnost otvara mogućnosti za različita tumačenja.

Mađarski finansijski krugovi tvrde da bi MOL lako mogao da obezbedi najmanje tri milijarde evra, tako da finansiranje akvizicije očito nije problem. Otuda nije ubedljiv ni argument da je MOL-u potreban partner u vidu ADNOC-a. Da je MOL-u saradnja sa 12. po veličini naftnom kompanijom u svetu toliko bitna za ostvarenje strateških ciljeva, prodao bi joj deo sopstvenih akcija, a ne bi ovog giganta uvlačio kao manjinskog vlasnika u NIS-u.

Ruski mediji poklanjaju veliku pažnju činjenici da je ADNOC partner u kupovini NIS-a, što navodi na pomisao da je interes vlasnika Gaspromnjefta na neki način povezan sa firmom iz Emirata. Dva svetska teškaša u energetici mogu imati brojne isprepletene interese u kojima ima mesta i za NIS.

Smokvin list da se sakriju čudne igre

Sve je dosta komplikovano i nezahvalno za procene. No, valja podsetiti da je MOL većinski vlasnik Slovnafta postao tako što je 2000, od posredničke firme Slovintegre kupio akcije Slovnafta, s tim što ih je samo delom platio u kešu, a ostatak tako što je toj firmi preneo svojih 10 odsto akcija. U toj operaciji nije razjašnjena uloga firme Magnolia, osnovane na ostrvu Džersi, koja je 5,75 odsto akcija MOL-a kupila za 610 miliona evra.

Ta kupovina je finansirana hartijama od vrednosti, koje su se mogle zameniti za akcije MOL-a. Tu opciju MOL je na kraju i iskoristio i 2016. je svoje akcije otkupio po istoj ceni. Način na koji su akcije menjale vlasnike da bi sve završile u rukama MOL-a bi mogao da se ponovi i u slučaju NIS-a. Tim pre što nedostatak transparentnosti i ubedljivih argumenata daje osnovu sumnji da se oko kupovine NIS-a odvijaju čudne igre.

Sada je bar jasno od koga će Srbija obezbediti dodatnih pet odsto akcija, za koje je srpska strana tvrdila da će ih kupiti, a sada imamo informaciju da će ih MOL "dodeliti". Kako MOL-u i ADNOC-u ostaje 51,15 odsto, dodatne akcije Vlade Srbije ne znače i veća ovlašćenja u pogledu upravljanja. Tih pet odsto su samo smokvin list za pokrivanje kolosalnog propusta u pregovorima i dogovorima sa ruskom stranom, jer iz nekog razloga Gaspromnjeft pristaje da proda svoje akcije MOL-u, ali ne Srbiji.

Treba imati u vidu da je predsednik Aleksandar Vučić na početku krize izašao sa procenom da bi Srbija bila spremna da plati 500-600 miliona evra za kontrolni paket akcija NIS-a. Ta ponuda bi mogla da bude razlog zašto ruska strana nije shvatila ozbiljno i kredibilno Srbiju kao potencijalnog kupca, jer je u prethodnih 14 godina samo po osnovu svojih akcija stekla dobit od oko dve milijarde evra.

Time što je odustala od svakog drugog rešenja, koje bi uključilo i neki vid leks specijalisa ili insistiranje na pravu preče kupovine, Srbija je omogućila MOL-u da kupi kontrolni paket, a nagrada za takav postupak je dobijanje pet odsto akcija NIS-a. Ekonomisti tvrde da nema besplatne večere, pa ostaje da vidimo kako će i koliko Srbija platiti vrednost tih akcija. Sudeći prema izjavama, predstoje ustupci u cilju podrške MOL-u za ulazak na srpsko naftno tržište. Oni će biti sastavni deo međudržavnog sporazuma o saradnji u energetici između Mađarske i Srbije sa akcentom na izgradnji naftovoda i saradnji u pogledu prirodnog gasa.

S tim u vezi nameće se pitanje zašto je potrebna i kakva će biti podrška MOL-u? Zaključak je da postojeći pravni okvir Srbije ne pruža dovoljnu podršku i da je potreban međunarodni sporazum, jači od domaćih zakona, kojim će se definisati posebni uslovi poslovanja za MOL. Po formi on bi mogao biti kao i energetski sporazum sa Ruskom Federacijom iz 2008.

Kompletan tekst možete pročitati na sajtu Radara.