GOLGOTA HEROJSKE PEVAČICE U ČAČKU Zapevala i Brnabić Ana

Predsednica Skupštine Srbije, poznata kao Ana Brnabić, izjavila je da su demonstranti, koji su Anu Bekutu gađali ledenicama tokom kocerta na dočeku srpske Nove godine u Čačku, ponovo, kako kaže, pokazali "sve svoje vrednosti i nepoštovanje prema ženama".

Da podsetimo, nekoliko stotina Čačana okupilo se u utorak uveče, oko 21.30 ispred prostorija SNS u znak protesta zbog "besmislenog i bespotrebnog trošenja 4,5 miliona dinara" iz gradskog budžeta za koncert koji organizuje vlast na trgu povodom dočeka Nove godine po julijanskom kalendaru. Na snimcima se vidi da su sa protesta gađali Anu Bekutu grudvama. Glavna rasprava u ovom nadasve delikatnom predmetu bit će uskoro zakazana a onda neka nam je svima bog na pomoći. Jer, važno je skrenuti PAŽNJU. Sledi priča o gnusnom progonu herojske pevačice protiv izbrojanih grudvi. Muzičari su nastavili tu neku svirku a Bekuta je uzviknula: 

- Ajde policija ovamo, radite nešto. Policija! Molim vas! Ja sam ovde došla da odradim koncert i nisam dužna ovo da trpim. Ja ovaj posao radim 40 godina, ljudi moji. Četrdeset godina karijere, sram vas bilo! Ajde policija radi nešto. Ovamo, levo, levo - reče ona i bi tako.Takvo klonuće svake ideje, u kojoj viđamo pokušaj da se ljudi namagarče, i dalje je duhovni parametar polusveta okupljenog u ustajalom naprednjačkom leglu. Reč je, naime, o masovnoj distribuciji neukusa među potrošačima kojima takva ponuda omogućuje da se opredele. Naprednjački um je godinama lišen javne kreativnosti i bez ukusa je za bilo šta vredno. Odnos prema političkim protivnicima je definisan strahom od gubitka pozicija stečenih nezavisno od svakog pouzdanog merila kulture. Dakle, bljuvotina koja ne zaslužuje pažnju, osim što gadno bazdi na naručioce i zagađuje prostor.Ali, u našim kućama gostuju opasne ličnosti koje se ne gase i drže decu, pa i odrasle u strahu i neprekidnoj napetosti. To je zlostavljanje kao navika i način života. Strah od budućnosti koju možda i nemamo. Ovdašnja politika odavno je u raljama primitivne mitomanije. I nije tačno da nas niko ništa nije pitao. Nismo hteli da budemo pitani. Ćutimo i sada, osim kada kukamo. U prazno. Nećemo da pitamo, nećemo da tražimo, nećemo da zahtevamo. Gledamo svoja posla, ma koja ona bila, a i neka su na TV Pinku i Informeru.Država se prišljamčila uz takozvanu estradu jer misli da će tako sebi pribaviti više poverenja - štaviše legitimiteta, jer nekako oseća da joj baš to sad fali. To se, međutim, tako ne dobija: Božije ostaje Božije, a Carevo - Carevo. Ipak, stiče se utisak, neko bi tu da se ugura i u crkveni kalendar. Crkva, nažalost, dosad nije imala ni snage ni sabornosti da se odbrani od takvi zloupotreba. Cica, Jeca, Ceca, Daca, ipak su jedan od stubova srpstva u vreme decenije novoradikalaca, uz možda SANU, ali sigurno uz crkvu, policiju i vojsku. Pa, je l' možete misliti? Zato se Srpska napredna stranka, sve u nadi da će pridobiti još birača, rešila na sanaciju tog "stuba srpstva". Na eventualno pitanje: a šta će novoradikalci ako im to ne uspe - odgovora nema.

Mnogo dobar srpski novinar Bogdan Tirnanić je o političarima pričao kao da su "ribe", bez sumnje sluteći estradizaciju koja se spremala krajem devedesetih godina na ovdašnjoj političkoj sceni.