SUNOVRAT INVESTICIJA: Srbija ostaje bez stranog kapitala, dijaspora spašava budžet

Za deset meseci ove godine u Srbiju je od gasterbajtera stiglo 4,34 milijarde evra, što je 4,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada je priliv iznosio 4,15 milijardi evra.

Istovremeno, priliv stranih direktnih investicija za devet meseci 2025. godine bio je 2,5 milijardi evra, što je osetan pad u odnosu na više od 3,8 milijardi evra, koliko su donela prva tri kvartala prošle godine, dok je u celoj 2024. ostvareno više od 5,2 milijarde SDI, piše Bloomberg Adria.

Narodna banka Srbije ocenjuje da su se prilivi doznaka nakon snažnog rasta u godinama posle izbijanja pandemije korona virusa sada ustalili i da se sličan nivo može očekivati i u narednim godinama.

Građani koji dobijaju doznake taj novac sve manje troše na tekuću potrošnju, a sve više ga usmeravaju ka investicijama, pre svega u stanove, kuće i zemljište, ali i u preduzetništvo i štednju, tvrdi Bloomberg Adria.

Prema podacima NBS najviše novca u Srbiju i dalje dolazi iz Nemačke, 24,6 odsto, a do kraja oktobra samo iz Nemačke je ove godine poslato oko 1,07 milijardi evra na ime doznaka. Slede Švajcarska, Austrija, Sjedinjene Američke Države i Hrvatska, i to su zemlje iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju.

Kineski Ziđin uložio najviše
Na polju SDI kineski Ziđin prvi je na listi firmi po dosad uloženim iznosima u Srbiji - samo on investirao je 4,9 milijardi evra. Geografski, najveći broj projekata došao je iz Nemačke, posle koje slede Italija, Kina i Sjedinjene Američke Države.

Po vrednosti projekata prednjači Kina, a iza nje su Nemačka, Italija i Rusija.

Kako se Srbija nudi investitorima

Razvojna agencija Srbije u svom ovogodišnjem izveštaju navodi da se Srbija, "pozicionirana na raskrsnici Evrope, Bliskog istoka i Azije, pruža stratešku prednost investitorima koji žele da prošire poslovanje na tržišta u razvoju".

- Lokacija, razvijena infrastruktura, pristup velikim tržištima, politička stabilnost, kvalifikovana radna snaga, prirodni resursi i kulturna privlačnost čine Srbiju privlačnom za investitore - navodi RAS u svom pregledu.

Međutim, ranija analiza Srpske akademije nauka i umetnosti i Fiskalnog saveta ukazuje na to da struktura SDI u Srbiji nije povoljna, budući da su investicije najvećim delom usmerene u tradicionalne sektore i kao takve neće moći da ostanu na visokom nivou u dužem roku.

- Značajan rast jediničnih troškova rada, naročito u tradicionalnim privrednim granama, direktno je umanjio cenovnu konkurentnost domaće privrede u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, što je samim tim smanjilo atraktivnost Srbije za privlačenje SDI u ovim sektorima. Drugim rečima, zbog smanjene raspoloživosti i povećanih troškova radne snage, dosadašnji model privlačenja SDI baziran na jeftinoj radnoj snazi postaje sve manje održiv - zaključak je SANU i Fiskalnog saveta.