Ranđelović: Privredni rast Srbije u 2025. biće upola manji od očekivanog

- Prema podacima za treći kvartal BDP Srbije je u tom period porastao međugodišnje za oko dva odsto što je bilo na nivou dinamike rasta u prethodna dva kvartala. Rezultat ostvaren u trećem kvartalu je i dalje nešto sporiji u odnosu na revidirane prognoze, tako da već sada postaje izvesno da će privredni rast u 2025. biti sporiji nego što smo očekivali, verovatno oko dva odsto - kazao je Saša Ranđelović na promociji novog broja publikacije.

Dodao je da je u poređenju sa drugim zemljama centralne i istočne Evrope taj rezultat i dalje solidan, jer će prosečan rast u tom region u 2025. biti oko 1,7 odsto.

- Ali, posmatrano u odnosu na inicijalne planove, jasno je da je ovo usporavanje privrednog rasta u 2025. godini znatno snažnije nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Te zemlje će ostvariti privredne rezultate koji su za pola procentnih poena ispod inicijalnih planova, a u Srbiji je to manje za dva procentna poena. Inicijalne prognoze rasta su bile oko četiri odsto - naveo je on.

Ranđelović je ocenio da to sugeriše da je usporavanje privrednog rastau velikoj meri posledica i domaćih faktora, a ne samo međunarodnih okolnosti.

Kao glavni razlog za usporavanje privrednog rasta naveo je pad investicija, lošu poljoprivrednu sezonu, pad u građevinarstvu i sankcije naftnom sektoru.

Za narednu godinu procene su da če privredni rast biti tri odsto.

- Za sada se čini realističnom prognoza privrednog rasta u 2026. od tri odsto. Ona pretpostavlja da će se problem sa sektorom energetike, odnosno NIS-om skoro i povoljno rešiti i da neće doći do nastanka nekih novih rizika - rekao je on.

Dodao je da ima i drugih rizika kao što je najava ograničenja izvoza čelika na tržište EU, početak primene ekoločkih carina u vezi sa emisijama CO2 na izvoz iz Srbije električne energije, čelika, aluminijuma, cementa.

To, kako je ukazao, uz domaće političke neizvesnosti, procenu od tri odsto privrednog rasta u narednoj godini, čini vrlo uslovnom.

- Problem sa NIS-om je tako velik da može značajno da poremeti te prognoze, ne samo iz perspektive doprinosa kompanije BDP-u, već i šire, jer je reč o sistemski važnoj kompaniji koja je glavni snabdevač privrede - rekao je izvršni urednik publikacije Kvartalni monitor.

Naglasio je i da dalja nestabilnost u energetskom sektoru može da ima negativne posledice i po priliv stranih direktnih investicija (SDI), jer je to fundamentalni imput za sve privredne grane, a posebno za industriju.

- Ukoliko dobijemo vlasnika koji iz perspektive potencijalnih investitora predstavlja pouzdanog partnera, verovatno će ti efekti biti manji - katao je Ranđelović.

Inflacija

Govoreći o inflaciji, on je naveo da je u trećem kvartalu ove godine došlo do zaokreta, nakon rasta sredine godine, jer je inflacija oborena administrastivnim merama, odlukom Vlade Srbije o ograničavanju marži, sa više od četiri odsto u u julu i avgustu, na ispod tri odsto u novembru.

- Taj pad iflacije je dominantno posledica pada cene hrane, usled primene ovih administrativnih mera - kazao je on.

Ranđelović očekuje da će na kraju ove godine inflacija u Srbiji biti oko tri odsto.

- U 2026. godini se očekuje blago ubrzanje inflacije i projektuje se na 3,7 odsto, što će u znatnoj meri biti posledica postepenog ili potpunog ukidanja Uredbe o ograničavanju trgovačkih marži - rekao je on.

Deficit

Prema njegovim rečima, naplata prihoda u 2025. je nastavila blagi rast, ali slabije u odnosu na inicijalni plan, a država se tome prilagodila ograničavanjem nekih i tekućih i kaptalnihh rashoda.

- Tako se može očekivati da će Srbije 2025. godinu završiti sa fiskalnim deficitom koji se uklapa u inicijalne okvire do tri odsto BDP-a, a moguće je da to bude i 2,5 odsto BDP-a, obezbeđujući da javni dug ostane na nivou ispod 45 odsto BDP-a - precizirao je Ranđelović.

Strane direktne investicije

Podsetio je i da je u ovoj godini došlo do snažnog usporavanja priliva SDI, koje su u prva tri kvartala bile gotovo 60 odsto manje nego u isto vreme 2024. godine.

- To nosi nekoliko negativnih posledica, posebno po platni bilans, budući da smo mi deficit u tekućem računu platnog bilansa u velikoj meri finansirali prilivom te vrste kapitala. Očigledno da će u narednom period to neće biti slučaj u meri kako je to bilo do sada - istakao je on.

Ocenio je da usporavanja priliva SDI predstavlja posledicu i globalnih faktora i geoplitičke fragmentacije u vezi sa situacijom u Ukrajini, ali i sa rastom realnih zarada u Srbiji, koji je bio u velikoj meri iznad rasta produktivnosti, što ima negativne posledice po troškovnu i investicionu konkurentnost Srbija za priliv kapitala.

- Zato u narednoj godini u tom segmentu ne možemo očekivati neke značajnije pozitivne pomake u odnosu na sadašnje trendove - naveo je Ranđelović.