Novi zakon udara na poslodavce: Kazne do 1,5 miliona

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu trebalo bi da ostvari svoju svrhu u punom kapacitetu od naredne godine.

Poslodavci su bili u obavezi da usklade svoje interne pravilnike i akte sa Zakonom u maju ove godine izuzev četiri pravilnika za koje su tražili odlaganje, poručuje Saša Torlaković iz Saveza samostalnih sindikata.

- Nažalost, oni ponovo traže odlaganje u vezi sa ta četiri pravilnika, zbog toga što postoji radna grupa koja se bavi budućim izmenama zakona o bezbednosti i zdravlju na radu na zahtev Evropske unije, nekih organizacija koje su prateće u oblasti bezbednosti i zdravlju na radu, i pomalo razočaran, saznajem da oni ponovo žele to da odlože, ta četiri vrlo bitna pravilnika, jer smatraju da će buduće izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu naneti komplikacije, ponovne neke izrade pravilnika i tako i tako dalje. Smatram da zo nije u redu i da sve to može u hodu da se radi - rekao je Torlaković.

Finansijske posledice
Neispunjavanje obaveza propisanih zakonom može imati ozbiljne finansijske posledice poput kazne od 1.000.000 do 1.500.000 dinara za poslodavca u pravnom licu, koji nije zdravstveno osigurao radnike od povreda i profesionalnih bolesti.

Zaposleni na gradilištu koje spada u rizičnije poslove smatraju da bi puna primena propisa donela veću sigurnost.

- Velika važnost je stavljena na obuku radnika jer dosta imamo stranaca koji rade na poslovima, dosta imamo naših mladih ljudi koji se obučavaju da rade. Tu je potrebno da se naprave ti programi za obuku. Poslovođa na gradilištu mora da primeni sve mere da bi onda dao radniku posao i radni zadatak da radi. Sad je vraćena loptica poslodavcima jer moraju da urade nove akte, novu procenu rizika - istakao je inženjer zaštite na radu Tomo Vreća.

Najveći problem manji poslodavci u građevinarstvu
Iz Samostalnog sindikata dodaju da su najveći problem manji poslodavci u građevinarstvu koji zapošljavaju nespremne radnike i da je Sindikat zato predložio organizovanje "sindikalnih inspektora" koji bi pomagali u preventivi.

- Tu smo hteli mi da se uključimo i da obilazimo ta gradilišta i da u razgovoru sa šefovima gradilišta, koji postoje na tim objektima, koordinatorima, savetnicima, ukazujemo na određene probleme koje mogu da dovode do najtežih oblika povređivanja ili smrtnih slučajeva. Pa čak ni to nam nije dozvoljeno - naveo je Torlaković.

Svrha Zakona je, kako objašnjava Torlaković, da obezbedi viši nivo zaštite za zaposlene, da uvede preventivne mere, redovne preglede, kontinuiranu obuku, da omogući efikasnije kontrole uslova rada, a pritom bude potpuno usklađen sa zakonima Evropske unije.