Zagađenje vazduha ugrožava zdravlje i novorođene dece, utiče čak i na Alchajmerovu bolest

Na 100.000 stanovnika u Srbiji, to je stopa od 96,2 smrti pripisane zagađenom vazduhu, dok je po istom izveštaju stopa na 100.000 stanovnika u Zapadnoj Evropi daleko manja: 15,2 smrti pripisana zagađenom vazduhu, prenosi portal Klima 101.

Razlog tome je pre svega drastično veća zagađenost česticama PM 2,5. U Srbiji, srednja godišnja vrednost PM 2,5 od 19,3 mikrograma po metru kubnom (µg/m3) višestruko je viša od preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 µg/m3, koja se smatra bezbednom po ljudsko zdravlje.

Sa druge strane, srednja godišnja vrednost za zemlje Zapadne Evrope iznosi 9,91 µg/m3.

Novi izveštaj objavljen je pre nekoliko nedelja i analizira podatke zaključno sa 2023. godinom. Globalno stanje vazduha jedan je od najvećih javnozdravstvenih problema, a celokupno stanovništvo u Srbiji izloženo je visokim vrednostima česticama PM 2,5.

Ali, iako je celokupno stanovništvo izloženo zagađenju, to zagađenje ne utiče jednako na sve starosne grupe.

Najveće opterećenje bolestima koje su prouzrokovane zagađenim vazduhom, pa sledstveno i prevremenih smrti, beleži se u starijim starosnim grupama iznad 60 godina. To se javlja zato što je potrebno da prođe više decenija da bi se razvile nezarazne bolesti koje nastaju usled dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu.

Međutim, kako pokazuju procene u izveštaju Globalno stanje vazduha, zagađenje je opasno i po novorođenčad: procenjuje se da je zagađenje vazduha krivo za 25 odsto svih neonatalnih smrti u Srbiji.

Kako zagađenje vazduha utiče na smrtnost novorođenčadi?

Kako u tekstu objašnjava prim. dr Elizabet Paunović, neonatalne smrti nastaju od rođenja do kraja prvog meseca života, i tu se očigledno ne radi o dugotrajnim procesima kao kod starijih osoba. Neonatalni smrtni slučajevi se procenjuju samo za čestice PM 2,5 i za zagađenje vazduha u domaćinstvima, ili za ta dva faktora zajedno, jer izloženosti ostalim polutantima nisu relevantne.

Neonatalni ishodi uključuju u najvećoj meri komplikacije usled niske težine novorođenčeta na rođenju (niska porođajna težina kao uzrok smrti), preranog (prevremenog) rođenja, kao i usled infekcija donjih disajnih puteva.

Zagađen vazduh posebno negativno utiče na svu decu do 5 godina starosti, ali su smrti češće u neonatalnom periodu, jer su u prvom mesecu života novorođenčad posebno osetljiva na sve uticaje iz životne sredine, uključujući i delovanje zagađujućih materija iz zagađenog vazduha zbog nezrelosti imunog sistema.

- U ovom kontekstu veoma je važan kvalitet vazduha u prostoru u kojem novorođenče boravi, gde su posebno štetna okruženja u kojima su visoke koncentracije zagađujućih materija usled korišćenja čvrstih goriva. Pored toga, na neonatalne smrti usled zagađenog vazduha utiče i izloženost trudnica zagađenom vazduhu u toku trudnoće, koja dovodi i do niske porođajne težine, i do prevremenog rođenja, kao i do kongenitalnih anomalija, što sve povećava rizik od neonatalne smrti. Zato možemo zaključiti da je rizik kod novorođenčadi viši nego kod dece do 5 godina starosti, jer se radi o kombinaciji uticaja i pre i neposredno posle rođenja - navodi se u tekstu.

Novi izveštaj otkriva i uticaj zagađenja vazduha na demenciju i Alchajmerovu bolest

Ove godine, na globalnom nivou, zagađen vazduh je drugi po redu faktor rizika za pojavu hroničnih bolesti, odmah posle visokog krvnog pritiska, a ispred posledica uticaja duvanskog dima.

Zagađen vazduh je uzročnik 7,9 miliona smrti na godišnjem nivou u celom svetu.

Najveća novost u ovogodišnjem izveštaju "Globalno stanje vazduha" je ta što prvi put postoji dovoljno publikovane naučne literature koja potvrđuje povezanost između izloženosti zagađenom vazduhu i pojavi demencije i Alchajmerove bolesti, kao i mogućnosti da se pripiše relativni rizik od zagađenog vazduha za pojavu ovi bolesti.

U 2023. godini za koju su analizirani podaci u ovom izveštaju, zagađenom vazduhu kao uzroku pripisano je 626.000 smrti na globalnom nivou usled demencije i Alchajmerove bolesti, kao i 11,6 miliona izgubljenih zdravih godina života.

U izveštaju su opisani negativni uticaji na mozak detaljnije nego do sada i to za sva životna doba, jer je količina i pouzdanost publikovane naučne literature to omogućila.