Ove sankcije bi bile teže nego one za NIS: Kome preti ograničavanje plaćanja

Dvadesetak dana ranije, guvernerka je tvrdila suprotno. Tada je spekulacije da bi plaćanje dina karticom na NIS-ovom pumpama moglo da izazove sekundarne sankcije NBS-u ocenila kao nepotrebno širenje panike.

Danas, pak, kaže da je ovo ozbiljna pretnja. Jer je "NBS agent države Srbije, operator svih platnih sistema domaćih i međunarodnih kliringa". Iako bi uvođenje sekundarnih sankcija imalo više nego ozbiljne posledice, guvernerka kaže da nije od OFAC-a dobila preciznija objašnjenja šta bi sekundarne sankcije tačno značile i kako bi se sprovodile.

Forbes Srbija istraživao je šta bi uvođenje sekundarnih sankcija moglo doneti u praksi. Da li se upozorenje koje je dobila Narodna banka odnosi samo na tu instituciju? Ili bi sankcije mogle pogoditi, osim finansijskog sistema i privredu?

Devizne rezerve i devizno tržište u opasnosti

Dejan Šoškić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS, kaže da je teško komentarisati navode o sankcijama bez objavljivanja dokumenta koji je NBS primila od državnih organa SAD-a. Ipak, kaže, te sankcije mogle bi da imaju ogromne negativne posledice. I na upravljanje deviznim rezervama i na funkcionisanje deviznog tržišta.

- Potencijalno i na prihode Srbije od finansijskih plasmana u inostranstvu. Otuda, bilo kakvo upozorenje američke administracije u ovom domenu treba razumeti krajnje ozbiljno. Potrebno je bez odlaganja učiniti ono što je neophodno da bi se izbeglo bilo kakvo uvođenje sekundarnih sankcija - kaže sagovornik.

Šoškić objašnjava da svetski bankarski sistem globalno vrši ozbiljan broj transakcija u američkom dolaru. I te se transakcije u najvećoj meri saldiraju kroz platni sistem SAD. Nad tim sistemom američka administracija može imati direktnu kontrolu.

- Otuda, daleko najveći broj banaka u svetu ne želi da ugrozi svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima. U praksi je bezrezervno spreman da sprovede u delo zahteve američke administracije u vezi ograničenja ili obustave plaćanja u dolarima za svoje klijente - kaže Šoškić.

Sankcije za svako pravno i fizičko lice

Šoškić smatra da uvođenje sekundarnih sankcija može da se primeni na svako pravno i/ili fizičko lice koje poseduje račune u bilo kojoj banci koja želi da zadrži svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima.

- To je najveći broj banaka u svetu. S obzirom na to da NBS poseduje čitav niz računa u inostranstvu, na kojima se drže devizna sredstva i hartije od vrednosti, "sekundarne sankcije" mogle bi se odnositi na slobodu raspolaganja tim sredstvima. Osim na funkcionisanje NBS i deviznog sistema Srbije, sekundarne sankcije mogle bi uticati i na poziciju Srbije na međunarodnom tržištu javnog duga. Isto se odnosi i na poziciju Srbije kao destinacije za strane direktne investicije. Sve to može imati ozbiljne posledice na fiskalnu i ukupnu stabilnost Srbije - tvrdi bivši guverner NBS.

I banke i privreda mogli bi platiti ceh

Bojan Stanić, analitičar Privredne komore Srbije, kaže da je ovo upozorenje koje je stiglo NBS zapravo pritisak da se situacija sa NIS-om reši što pre. Tačnije da vreme za rešenje i izlazak Rusa iz vlasništva u NIS-u ističe.

On podseća da su američke vlasti još pre nekoliko meseci upozoravale na mogućnost uvođenja sekundarnih sankcija ukoliko se privreda i država ogluše na sankcije uvedene NIS-u. U praksi bi to, kaže Stanić, moglo da zahvati i finansijski sistem. Odnosno NBS i poslovne banke, ali hipotetički i privredu.

- Ako je cela ideja sa uvođenjem sankcija onemogućavanje da se ostvaruje profit i zarađuje novac i time finansira rat u Ukrajini, onda bi sankcije mogle da se odnose na sve. Dakle, ne samo na NBS i na poslovne banke koje posluju sa NIS-om, nego i na privredu koja to isto čini - objašnjava Stanić.

U praksi to zapravo znači da se pod sankcijama ne bi našla samo Poštanska Štedionica (preko nje se trenutno uredno obavlja plaćanje goriva), nego i sve firme u Srbiji koje NIS-u isporučuju robu. Ili uslugu. Na primer, svi oni proizvođači čija roba se nalazi na rafovima benzinskih stanica NIS-a.

Moguće i tercijarne sankcije

I dok javnost u Srbiji još nije dobila konkretan odgovor šta bi sekundarne sankcije značile, Stanić kaže da to može da se širi i dalje. U smislu da ako Poštanska Štedionica bude pod sankcijama, a neke firme i dalje obavljaju plaćanja preko nje, i one bi mogle biti sankcionisane.

Bez odgovora NBS

U Narodnoj banci Srbije, međutim, do objave ovog teksta nisu odgovorili na pitanja Forbes Srbija - Šta bi sekundarne sankcije značile? Da li je upozorenje stiglo samo njima ili još nekoj državnoj instituciji? Da li bi sankcije mogle da znače ukidanje svih računa NIS-a kod banaka i onemogućavanje njenog daljeg funkcionisanja?