UREDBA O ĆUTANJU Radikali bi da vrate "Vučićev Zakon" o informisanju

Dakle, da Aleksandar Vučić sravni sa zemljom ono što nije uspeo od oktobra 1998. do oktobra 2000. Pojašnjenja radi, a s tim u vezi, mediji su dužni da informišu domaću javnost o izmišljenim opozicionim zlodelima, koja će se iznositi u vidu mišljenja nosilaca vlasti, a čija se verodostojnost ne sme proveravati ukoliko želimo da izbegnemo nedopustive činove cenzure. To je slika slobodne Srbije pod režimom SNS-a.  Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever ocenila je u avgustu ove godine da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "ostvaruje svoj naum da pokori poslednji medij koji uspeva slobodno da izveštava" i da je to "nešto o čemu bi se trebalo da budu zabrinuti mnogi u Evropskoj uniji, šire od Srbije". Što je manje demokratije i slobode, to je veće jedinstvo i veća jednoglasnost. Naravno, prisilna. Ovdašnji nosioci slobode podudaraju se sa nosiocima moći, a granice slobode određene su njihovim interesima. Tu se narod ništa ne pita, ima samo da gleda i sluša. Cilj je stavljanje znaka jednakosti između informisanja i propagande, dosad ostvarivan kršenjem zakona.U međuvremenu, Vučić je nagrađen pozicijom, koja mu sada omogućava da mučnijim metodama i prilično "namazan" dodatnim veštinama, pokuša da uništi ono što nije uspeo u vreme kada je bio ministar informisanja. Maltene dvadeset godina kasnije, čovek koji je odlučivao o sudbini napisane reči, i dalje uporno ponavlja kako se zalaže za slobodu medija u Srbiji, kakve nigde nema u svetu, samo to niko ne zna da ceni. On danas brani svoju tvrdnju, tako što javno proziva, selektuje i targetira novinare. Kažnjavanje neistomišljenika mu je u srcu koje radikalno kuca. Iako zvuči više nego sumorno, gotovo beznadežno, paradoksalno, prva rečenica u Zakonu o javnom informisanju iz Vučićevog doba, glasila je: "Javno informisanje je slobodno", ali je već sledeća bila njeno negiranje i ukazivala je na cilj zakona: "O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud po hitnom postupku".I, bitna stvar, koji su mnogi zaboravili. Novinari nekoliko redakcija napustili su 2016. iz protesta regionalni medijski skup u Beogradu, u trenutku kada se akterima počeo obraćati tada predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Skup su napustili novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), KRIK-a, BIRN-a, Magločistača iz Subotice i Centra za istraživačko novinarstvo iz Crne Gore, kao i još pojedine kolege. Smatrali su da je ponižavajuće da sede na ovoj konferenciji i da, sa čovekom koji je pokazao da mu ni malo nije stalo do slobode medija, razgovaraju o slobodi medija. Ostali su ispoštovali Vučićev zakon ćutanja u borbi za slobodu medija. I dalje se džedži na njegovim takozvanim konferencijama.

Nažalost, uvek zanemarimo činjenicu da je u Srbiji na vlasti stranka koja funkcioniše kao klijentelistička skupina. Njihova glavna koheziona sila je predsednik, koji je izvor svih privilegija. A predsednikova vodeća politička ideja je destrukcija i tu nema ničeg od slobodne reči.