Leks specijalis za Generalštab: Cilj je što pre srušiti zgrade

Donošenje još jednog posebnog zakona, leks specijalisa, za velike građevinske projekte u Srbiji nije novost. Ali, ovoga puta čini se da je na slučaju Generalštab vlast promenila igru. Jedan takav zakon pogurala je u parlament kao inicijativu 110 svojih poslanika. I to predstavlja prvi opasan presedan u vezi sa ovim zakonom. Otvara Pandorinu kutiju da to postane model i za neke druge, buduće "teške zakone", piše Forbes Srbija.

Istini za volju, ova mogućnost im je bila na raspolaganju od prvog dana na vlasti. Ali, po svemu sudeći, ovde bi se moglo naslutiti da resorno Ministarstvo građevinarstva, nakon donošenja zakona o legalizaciji koji će biti teško primenjen u praksi, nije imalo hrabrosti da stane i iza ovog propisa kao predlagač. Pa su uskočili poslanici.

Razlika u odnosu na leks specijalis za EXPO
Ono što je bitno naglasiti jeste da u odnosu na druge leks specijalise, ovaj propis naizgled manje derogira postojeći Zakon o planiranju i izgradnji.

Za razliku od leks specijalisa za EXPO čije je odmicanje od ZPI bilo najviše u fazi dobijanja građevinske i (ne)dobijanja upotrebne dozvole, leks specijalis za Generalštab za cilj da olakša prve faze odnosno donošenje planskog dokumenta i rušenje postojećih objekata.

Drugi opasan presedan
Ono što je drugi opasan presedan jeste što poslanici, a ne Vlada, nastoje da proglase projekat gradnje na mestu Generalštaba projektom koji predstavlja "opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije". Kako će 1.500 stanova, jedan hotel i jedan muzej uticati na sveukupni razvoj verovatno ne bi mogli da objasne ni svi podnosioci predloga zakona.

Za razliku od drugih propisa, ovaj zakon se ne bavi pitanjima nabavki što nagoveštava da je to prepušteno onome ko će razvijati projekat.

To što se svi organi obavezuju da postupke sprovode po hitnoj proceduri jeste suština donošenja svakog leks specijalisa, ali pitanje je da li je to ključni razlog. Ali, zanimljivo je i to što poslanici već sada znaju da će se projekat realizovati po fazama. Da li i to sugeriše da se daleko odmaklo u njegovoj pripremi? I da bi moglo biti sumnje da je reč o poslu sa koruptivnim elementima.

Rušenje
Već u trećem članu vidi se prava namera sa donošenjem leks specijalisa. Odnosno njegov fokus na fazu rušenja zgrada. Tu se konstatuje da objektima preti urušavanje. Ne samo da je neobično da se opis stanja neke nekretnine stavlja u tekst zakona, već bi to verovatno trebalo da posluži kao još jedan argument za rušenje.

Zakon o planiranju i izgradnji inače omogućava da se na zahtev investitora donese rešenje o uklanjanju objekta ako predstavlja opasnost po život ljudi. To može da naloži i građevinski inspektor. Ako drugi načini "ne upale" nije nemoguće zamisliti i ovu vrstu kreativnosti organa.

Nema analize efekata zakona
To što se leks specijalisom izbacuje faza ranog javnog uvida u planski dokument, a faza javnog uvida skraćuje sa 30 na 15 dana jeste još jedan problematičan deo. Na to se nadovezuje i činjenica da „operacija“ sa poslanicima kao predlagačima isključuje obavezu javne rasprave o zakonu.

Ali, u prvim reakcijama javnosti zaboravlja se i na još jedan važan momenat. A to je da ideja sa poslanicima kao predlagačima isključuje i obavezu da se uradi analiza efekata zakona. I da ona dobije mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike. To će nas lišiti informacije na osnovu čega su poslanici zaključili da će ovaj projekat uticati na sveukupni privredni razvoj. I tačno kako. O zakonu mišljenje neće dati ni pojedinačna ministarstva. Dobiće ga gotovog da ga sprovedu, svako u svojoj nadležnosti.

Pripremni radovi
Član 6 leks specijalisa detaljnije ulazi u fazu pripreme.

Najpre se u prvom pasusu vidi da će se za fazu pribavljanja građevinske dozvole, gradnju i dobijanje upotrebne dozvole ipak primenjivati Zakon o planiranju i izgradnji. I to se samo u jednoj rečenici konstatuje.

Međutim, leks specijalis potom ulazi u detalje kada je reč o fazi rušenja postojećih zgrada. Odnosno o tzv. pripremnim radovima koji će se izvoditi po posebnoj građevinskoj dozvoli za pripremne radove. I to još jednom pokazuje gde bi mogla biti njegova suština.

Ipak, treba reći da se i kod ovih pripremnih radova, leks specijalis delimično oslanja na rešenja iz Zakona o planiranju i izgradnji, a u delu izrade projekta za uklanjanje objekata.

Dodatno, u članu 7 se, kao i kod EXPO, omogućava izdavanje građevinske dozvole za dve faze - temelji i ostatak objekta. Što investitoru značajno štedi vreme do započinjanja radova jer se spremaju dva manja projekta umesto jednog velikog.

Čemu žurba sa zakonom
Ali, vratimo se na posebnu građevinsku dozvolu za pripremne radove. Postojeći Zakon o planiranju i izgradnji već predviđa mogućnost dobijanja posebne dozvole za uklanjanje objekta.

Investitori nekada ceo proces obuhvataju jednom građevinskom dozvolom pa se u istom paketu pribavljalo i odobrenje za rušenje i odobrenje za gradnju novog objekta.

Leks specijalis kao da želi da potvrdi da će investitor svakako ići u pribavljanje posebne dozvole za rušenje. Time će značajno skratiti rokove jer neće, kao što smo naveli, gubiti vreme na izradu projektne dokumentacije za ceo projekat. Odnosno tako će pre "zaravnati" parcelu.

Odluka Vlade o ukidanju statusa kulturnog dobra
Ono što predstavlja začkoljicu u celom leks specijalisu jeste što se on "ponaša" kao da je odluka Vlade Srbije o ukidanju zaštite Generalštaba kao kulturnog dobra na snazi.

Problem je što, s pravne strane gledano, to verovatno jeste tačno. Ne postoje informacije, da je Vlada Srbije povukla ovu odluku.

Bez obzira na istragu koja se vodi zbog sumnje da je dokumentacija na osnovu koje je ova odluka doneta falsifikovana, ona bi trebalo da je pravno "živa". U katastru ta promena nije upisana, ali odluka postoji i po svemu sudeći po njoj može da se postupa.

Trka s vremenom
I to bi moglo da delimično objasni zašto vlast žuri sa leks specijalisom. Sudska potvrda da je izvršeno delo kojim je falsifikovana dokumentacija mogla bi da "obori" odluku Vlade.

Vlastima bi jedino odgovaralo da pretekne sud i da zgrade budu srušene pre epiloga suđenja.

Isto važi i sa problemom Ustavnog suda. On se javlja samom odlukom da se ide na leks specijalis i mogućnošću da protivnici traže ocenu ustavnosti. Ukoliko bi Ustavni sud po ubrzanoj proceduri razmatrao, nepovoljna odluka bi zaustavila projekat. Međutim, ako zgrade "padnu" pre odluke, sve je suštinski gotovo. I nema prepreka da se kompleks izgradi.

Iako deluje da su odluke sudova na dugom štapu, ni donošenje planskog dokumenta i pribavljanje dozvola za rušenje i gradnju verovatno neće ići brzo koliko se zagovornici projekta nadaju.

Gradnja po međunarodnim standardima
Da leks specijalis zadire u derogiranje Zakona o planiranju i izgradnji u fazi pripreme projektne dokumentacije pobrinuo se član 8 gde se Revizionoj komisiji omogućava da prihvati međunarodne standarde kada je reč o zahtevima koje moraju da ispunjavaju planirani objekti.

To nužno ne mora da bude loše ako su ti standardi bolji od domaćih, ali je ipak reč o zaobilaženju domaćeg propisa. Može se očekivati da kompleks na mestu Generalštaba bude građen po američkom kodu. Verovatno je namera predlagača da omogući investitoru da tako i radi.

Da je to bilo potrebno uraditi govori i nezvanična informacija da je još jedna bitna zgrada u Beogradu građena po inostranim standardima. Zbog čega sada ima problem da dobije upotrebnu dozvolu.

Imovinski odnosi
Na kraju, članom 10 propisuje se obaveza Republičkom geodetskom zavodu da na osnovu leks specijalisa upiše pravo javne svojine Republike Srbije na nepokretnostima u okviru projekta.

Na prvi pogled, to bi mogla da bude prečica da se što pre reše imovinsko-pravni odnosi na dve parcele. A oni su uvek jedan od većih problema u realizaciji projekata.

Ovde je stvar da je Republika Srbija već uglavnom upisana kao vlasnik ili suvlasnik i zemljišta i objekata na obe parcele. Ali, i Ministarstvo odbrane kao držalac ili korisnik objekata. Na parceli ka Birčaninovoj kao suvlasnik zemljišta se pojavljuje i Grad Beograd, a Ministarstvo odbrane kao korisnik zemljišta dok se kao korisnik objekata i dalje vodi generalštab SFRJ. Sve koji su "višak" bi trebalo izbrisati iz katastra da se ne bi gubilo vreme na pribavljanje njihovih saglasnosti.

S druge strane, kako član pominje "nepokretnosti u okviru projekta", ostaje otvoreno pitanje da li će se ista odredba primenjivati i na buduće stanje. Kako je dosad poznato, zemljište će biti dato u dugoročni zakup, a kako će biti upisano vlasništvo nad objektima ostaje da se vidi.