Gašenje ili zatišje: Šta se dešava sa protestima?

Tokom prethodnih jedanaest meseci studentski protesti prošli su kroz više etapa - od svakodnevnih petnaestominutnih blokada raskrsnica i saobraćajnica širom zemlje, preko blokada Univerziteta, pa sve do povremenih masovnih građanskih okupljanja. Danas, mesec dana pre nego što će se obeležiti godina dana od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, a i dalje bez odgovora na pitanje "ko je odgovoran?", čini se da su protesti u poslednje vreme utihnuli.

Masovna okupljanja u Beogradu, Nišu i Novom Sadu tokom proteklih meseci obeležila su godinu iza nas. Ona su donela i prepoznatljive slike koje su obišle region i Evropu, od netačnih procena brojnosti koje je saopštavala vlast, preko fotografija Trga Slavija prepunog ljudi, pa do slučajeva nasilja nad demonstrantima. Uprkos svim pritiscima, studentski protesti, prema oceni mnogih, uspeli su da mobilišu građane i okupe ih oko istih zahteva, piše Danas.

Od samog početka stvorena je konfuzija oko narativa o ispunjenju studentskih zahteva, budući da je vlast u više navrata izlazila sa kontradiktornim informacijama. Takav pristup dodatno je produbio atmosferu nepoverenja u javnosti, zbog čega su brojni analitičari zaključili da se kriza ne može razrešiti bez održavanja izbora, jer jedino taj proces može povratiti poverenje građana u institucije i politički sistem.

Kao jedna od najvećih prepreka demonstracijama pokazala se spoljna podrška aktuelnom režimu. Evropska unija mesecima nije davala konkretnu reakciju na događaje u Srbiji, što je izazvalo negodovanje domaće javnosti i dovelo do primetnog pada popularnosti EU među građanima.

Međutim, poslednjih nedelja iz Brisela stižu jasnije poruke režimu Aleksandra Vučića. Na to ukazuje i interni proces kontrole koji Evropska narodna partija (EPP) sprovodi u vezi sa ulogom Srpske napredne stranke (SNS) unutar te partije, nakon što je predsednik Vučić javno vređao funkcionere Evropske zelene partije (EGP).

Sagovornici upućeni u događanja se slažu se da je došlo do zastoja u poslednjim nedeljama, ističući, međutim, da koiliko god oni bili važi, protesti nisu jedini element šire borbe protiv režima.

Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, smatra da je stvar čisto organizaciona i podseća da su na svim fakultetima koji su bili ili su još uvek u blokadi trenutno u toku ispitni rokovi. On ističe da je reč o akumuliranim rokovima iz cele prošle godine, kojih ima šest ili sedam zaredom, a koji traju tokom septembra i dobrog dela oktobra.

- Mislim da se većina studenata sad bavi tim kako da polože neke ispite i ostanu u tom statusu studenta. A onaj manji deo studenata koji nema taj teret ili ga lakše podnosi bavi se pitanjima vezanim za izbore, odnosno za studentsku listu - objašnjava, dodajući da upravo iz tog razloga se čini javnosti da nema nekih velikih protestnih aktivnosti već nekoliko nedelja od kad su završeni oni protesti u Novom Sadu.

Bursać ističe da je činjenica manjak protesta i konkretnih akcija utiče na energiju i mobilizaciju javnosti. On smatra da bi u studentskom pokretu trebalo da razmišljaju o podizanju te energije pred ono što se očekuje 1. novembra, kada će biti održane velike komemoracije zbog 16 žrtava katastrofe u Novom Sadu.

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, ocenjuje da su protesti, osim vidovdanskog izuzetka, nakon martovske kulminacije ušli u fazu stagnacije i postepenog opadanja. Smatra da je to u izvesnoj meri i prirodno i očekivano, delom zbog zamora učesnika, a delom zbog sve izraženijeg lutanja i nejasnoća oko toga kojim pravcem bi protesti trebalo da se razvijaju.

- Takođe, mislim da su i letošnji incidenti, napadi na prostorije i istrajavanje na totalnoj blokadi fakulteta (za šta više nije bilo većinske podrške ni među profesorima, ni među studentima), ma koliko možda trenutno podizali adrenalin, u suštini bili štetni i kontraproduktivni sa stanovišta borbe za smenu režima, jer je Vučić te scene iskoristio da se pred spoljnim faktorima predstavi kao "žrtva" i "faktor stabilnosti " - objašnjava on.

On zaključuje da su protesti samo jedan, mada važan, deo ukupne antirežimske borbe, ali smatra da je umesto svakodnevnih blokada i "haotičnog jurcanja sa policijom potreban reset na mirna i masovna, ali periodična okupljanja". Prema njegovim rečima, takvi skupovi bi pokazali slogu, odlučnost i istrajnost antirežimskog fronta, što se u poslednje vreme prilično izgubilo.

Analitičar Miljan Mladenović kaže da je njegov lični utisak da se za godišnjicu pada nadstrešnice sprema veliko okupljanje i da su sva svetla trenutno uperena ka tom događaju. On navodi da posle toliko vremena nije realno očekivati svakodnevna i veoma posećena okupljanja i podseća da je slično raspoloženje kao sada bilo primećeno i krajem proleća, kada je delovalo da će leto "progutati" taj nalet protesta.

- Vidovdansko okupljanje tada je pokazalo da do toga neće doći. Stava sam da stotine hiljada ljudi koje su izlazile na proteste nisu odustale od podrške studentima, niti izgubili volju i veru u promenu, što je u prethodnim ciklusima protesta sigurno igralo ključnu ulogu, već se sada prirodno posle toliko vremena menja tempo protesta - zaključuje Mladenović.