Šta je obljuba bez pristanka ako nije silovanje?

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra rekla je za N1 da je novo krivično delo "kukavičje jaje", koje Ministarstvo pravde pokušava da podmetne pod izgovorom usklađivanja sa Istanbulskom deklaracijom i preporukama Evropske unije.

Prethodni put, 2016. godine, to im nije uspelo, pošto je tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović povukla predlog zbog istih kritika koje se i danas čuju.

Macanović napominje da se uvođenjem novog krivičnog dela ništa ne bi promenilo za same žrtva sa aspekta krivično-pravne torture kroz koju prolaze, ali da bi na kraju svega mogle da se pitaju "čemu sve ovo", ako počinioci prođu sa nekom uslovnom ili blagom kaznom.

Ona dodaje da je silovanje i sada teško dokazivo u slučajevima kada nije bilo nasilja nad ženom koje bi ostavilo teže povrede ili posledice.

- Problem sa našom definicijom je što je jako zastarela, podrazumeva primenu ili pretnju silom, a indirektno se očekuje od žrtava da pružaju otpor. Pri tom se potpuno zaboravlja da pružanje otpora može žrtvu da dovede u mnogo veću opasnost, da bude teže povređena ili ubijena. Mi kod nas imamo slučajeve femicida kada su žene ubijene dok su silovane - kazala je Macanović.

Osim toga, ljudski organizam deluje različito u kriznim situacijama. Neko se bori, neko beži ako ima gde, a neko se zaledi.

- Racionalni deo prestane da radi i reaguje onaj deo koji se samo bori da sačuva život. I to deluje kao da nisu pružale otpor, to je skoro nedokazivo. Tužioci pokušavaju, ali postoje sudije koje pružaju otpor da se to takođe smatra silovanjem - objašnjava sagovornica N1.

Ona ukazuje i na još jedan aspekt, a to su droge za silovanje, ili silovanje devojaka u alkoholisanom stanju, kada one nisu u stanju ne samo da pruže otpor, već ni da kažu "ne".

- Da li je devojka popila nešto ili ne - često se uzima kao doprinos krivičnom delu - istakla je.

Psihološkinja: Žene koje se zalede tokom silovanja kasnije imaju veći osećaj krivice

Psihološkinja i psihoterapeutkinja Slađana Đorđević za portal N1 objašnjava da se žrtve silovanja "zamrznu", odnosno njihovo telo postane obamrlo ne kao posledica volje, već usled fizioloških mehanizama. To se posebno dešava mladim ženama i devojkama, kao i deci žrtvama silovanja.

- Nije žrtva tako odlučila, naše telo kada proceni da ne može da se odbrani jedini način koji mu preostaje da pokuša da smanji bol je da se smrzne. Telo tada luči hormone koji smanjuju bol. To nije stvar volje, već fiziološki i biološki mehanizam - objasnila je psihološkinja za N1.

Ona ističe da se žrtvama silovanja kojima se to desi tokom zlostavljanja kasnije javlja dodatni osećaj stida i krivice što nisu reagovale i pitanje da li je sa njima sve u redu.

- Kada se na to doda i društvena osuda s pitanjem "zašto se nisi branila", onda se dešava da je potrebno mnogo godina da prođe da bi žena prijavila nasilje koje joj se desilo - istakla je Đorđević.

Pozivajući se na svoju terapeutsku praksu, kaže da će većina žena reagovati "zamrzavanjem" jer su nasilnici fizički jači. Dodaje da će jednom ili dvaput pokušati nešto da se odbrane, a kada u tome ne uspeju, njihovo telo će postati obamrlo mimo njihove volje.

Govoreći o odluci države da u Krivični zakonik uvede novo krivično delo sa blažim kaznama, Đorđević napominje da svaka relativizacija vodi ka normalizaciji neke pojave, a u slučajevima da zakon relativizuje ono što se žrtvi dogodilo, pored stida i krivice koju već oseća, to može dovesti do manjeg broja prijavljenih slučajeva nasilja.

- Bilo koji vid seksualnog zlostavljanja imaće slične fiziološke i psihološke posledice i može se razviti posttraumatski stresni poremećaj - istakla je psihološkinja i psihoterapeutkinja.

Ministarstvo ne odustaje od predloženog Nacrta

N1 je od Ministarstva pravde pokušao da dobije odgovore zašto je odlučeno da se u Krivični zakonik uvede novo krivično delo, umesto da se proširi tradicionalna definicija silovanja. Ministarstvo su pitali i zašto nude isti predlog kao 2016. godine, koji ni tada nije prošao zbog istih kritika.

Do objavljivanja teksta odgovore nisu dobili, već je ministar pravde Nenad Vujić otišao na RTS kako bi branio predložene izmene.

On je istakao da je novim izmenama Krivičnog zakonika kaznena politika za silovatelje mnogo oštrija.

- Kada govorimo o krivičnom delu "silovanje" i "obljuba bez pristanka", stvara se pogrešan utisak da se ukida krivično delo "silovanje". Naprotiv, to krivično delo je sada mnogo jasnije, a kaznena politika je pooštrena - rekao je Vujić za RTS.

Braneći predloženi Nacrt, ministar kaže da se novim krivičnim delom "obljuba bez pristanka" uvodi dodatna zaštita za žene i proširuje krug osoba koje se štite. Ističe da je dosadašnja praksa pokazala da postoji grupa žena koje ostaju bez zaštite zato što je za krivično delo silovanja potrebna sila, pretnja, nemoć lica.

Prema njegovim rečima, kod krivičnog dela "obljuba bez pristanka" samo je bitna činjenica odsustvo jasnog pristanka žrtve.

- Ovde imate, samo da je žena rekla "ne" i to "ne" znači "ne". Ono može biti izraženo glasom ili određenim ponašanjem gde se podrazumeva da je to "ne". Ovo delo se lakše dokazuje i proširujemo krug lica - rekao je Vujić i dodao da je poenta da se ne troši vreme na dokazivanje sile, pretnje, nego da imamo element koji obuhvata žene žrtve koje nisu bile obuhvaćene.

Za obljubu bez pristanka niže kazne nego za silovanje

Predloženim izmenama minimalna kazna ostaje pet godina zatvora. Iz Krivičnog zakonika se briše olakšavajuća okolnost koja je kaznu smanjivala na najmanje dve do maksimalno 10 godina ukoliko je silovanje učinjeno uz pretnju da će se za žrtvu ili njoj blisku osobu otkriti nešto što bi škodilo časti ili ugledu.

Ukoliko je kao posledica silovanja nastupila teška povreda ili je ono izvršeno od strane više lica, na naročito svirep ili ponižavajući način, prema maloletniku ili je za posledicu imalo trudnoću, minimalna kazna zatvora se povećava sa pet na osam godina zatvora uz mogućnost doživotnog zatvora.

Za obljubu bez pristanka novi Krivični zakonik predviđa niže kazne nego za silovanje - od tri do 12 godina. Ako je nastupila teška telesna povreda, obljuba izvršena od strane više lica, na naročito svirep ili ponižavajuć način, prema maloletniku ili je nastupila trudnoća, propisana je kazna od pet do 15 godina zatvora.

Doživotni zatvor se kao mogućnost ostavlja jedino u slučaju smrti žrtve obljube bez pristanka. Minimalna kazna za smrtni slučaj je osam godina, što je manje od propisanih deset kod silovanja.

Hrvatska uvela pa ukinula "obljubu bez pristanka"

Umesto da proširi definiciju silovanja, Hrvatska je svojevremeno takođe odlučila da uvede novo krivično delo sličnog naziva, ali je već 2019. ono izbrisano iz zakona.

Ženske organizacije su tada rekle da su to izuzetno značajne promene i da je krivično delo "obljuba bez pristanka" bilo problematično u praksi, pogotovo kada se radilo o silovanju u braku.

Silovanje je na različite načine definisano u različitim zemljama. Nemačka je u pojam silovanje uvela svaki seksualni odnos bez pristanka, bila primenjena sila ili ne.

Tako se u Nemačkoj pod seksualnom prisilom i silovanjem (što je jedno krivično delo) od 1997. godine podrazumeva čin kada neko drugu osobu nasiljem, pretnjom direktnom opasnošću po telo ili život i iskorišćavanjem položaja u kojem je žrtva bespomoćno prepuštena delovanju počinioca prisili da trpi polne radnje počinioca ili treće osobe ili da preduzme polne radnje na telu počinioca ili treće osobe.

Treći modalitet seksualne prisile i silovanja je u nemački zakon uveden radi veće zaštite žrtava seksualnog nasilja zbog slučajeva kada nisu bile obuhvaćene žrtve koje se "smrznu" od straha ili zbog straha od primene nasilja ne pružaju otpor.

S druge strane, Švajcarska je do nedavno imala najkontroverzniju definiciju silovanja. Naime, do jula prošle godine kada su na snagu stupile izmene krivičnog zakona, u Švajcarskoj se pod silovanjem podrazumevala samo "vaginalna penetracija muškarca bez pristanka žene", usled koje je žena morala da pruži otpor.

To ne znači da Švajcarska nije poznavala i priznavala druge načine silovanja, već su oni bili kvalifikovani kao posebno krivično delo - "seksualna prisila".

Od prošle godine i izmena zakona, svaka penetracija - bilo oralna, vaginalna ili analna, bez pristanka muškarca ili žene, smatra se silovanjem.

Novim švajcarskim zakonom kažnjivo je i "diskretno skidanje kondoma" tokom seksualnog odnosa ili nekorišćenje kondoma bez znanja partnera, kao i objavljivanje eksplicitnih snimaka bez pristanka partnera.