SARMA ZA PREDSEDNIKA SRBIJE Kako nam se ZADESIO Vučić?

On vlast nosi na sebi kao puž kućicu. O Vučiću se izveštava čak i kada je reč o najbanalnijim stvarima. Čovek jednostavno ima kult ličnosti koji je pažljivo podržavan i negovan. On je nedavno bio u Pekingu, gde se nije naročito proveo, a to je navodno bila još jedna istorijska poseta.U međuvremenu je lansirao dramu o vojnoj saradnji između Slovenije i Hrvatske. Njegova priča o navodnoj kupovini oružja od Kine pre svega je namenjena domaćoj publici zbog Hrvatske. Ovde je pre svega reč o tome da neko treba da uzme neke pare, ali i da se malo skrene pažnja na gotovo svakodnevne proteste. Zato je Vučić osmislio još jednu strategiju bacanja magle. Naime, taktički i politički gledano, potez vladajućeg režima koji organizovanim okupljanjem svojih pristalica protiv blokada, faktički sabotira narod, preteći nasiljem u nadi da će ga i izazvati, pa da posle to eksploatiše u javnosti. Kontramiting je opasna rabota; ne zbog mogućeg nasilja koji vladajući režim priželjkuje, nego zbog ukupnog političkog i psihološkog kumulativnog efekta koji se tako proizvodi.Naime, ako Vučić i njegovi čauši tvrde da vladaju na nespornim legalnim osnovama, zašto imaju potrebu da udave svaki glas protesta i neslaganja po sveku cenu? Stabilan režim, sa stabilnom glasačkom i parlamentarnom većinom, nema nikakvu potrebu da napada građanske otpore raznih vrsta. Da će u jeftine i ofucane optužbe tipa "strani plaćenici" neko poverovati? Pogotovo ako u sve to uvali i studente. Taj njegov strah pojačan je mislima na traumatičnu mogućnost gubitka moći, mutna slutnja i zebnja. Zajednički imenitelj za sve ove radnje je nered, popuštanje potrebe da se poštuju pravila na kojima društvo, država, kultura i civilizacija počivaju.Za Vučića se može reći da je čovek podela, sukoba i neprestanih trzavica. Rimsko pravilo "zavadi pa vladaj" je Vučić odlično usvojio i primenio ovde kod nas u Srbiji. Najbolji sudent Pravnog fakulteta. Ali, Aleksandar Vučić je i najbolji učenik Vojislava Šešelja, na sva usta i sa odgovarajućom indignacijom, njemu svojstvenom, izvikao je narod koji protestuje ovih dana. Metoda koju je predsednik Srbije odabrao, do kraja je šešeljevsko-radikalska, jer, čini se, on za drugu ne zna: izmisliti zaveru, izvikati je na sva usta uz prateće užasavanje, nabaciti je tabloidima na dalju obradu i onda izvući iz mutnog Dunava masan ulov. Njegovo neprekidno pozivanje na narod jeste traganje za podrškom koje nema, za obožavanjem koje ne postoji niti je moguće. Prosto je otužna njegova čežnja za pozicijom proroka koji bi umeo i mogao sve, ali ništa ne ume. Pravda je, kažu, spora - to znamo. Kažu i da je dostižna - možda. Kako kad i kako za koga. Narod kaže da svaka lija dolija - da grne ide na česmu dok se ne razbije. S narodom je problem to što je u svom izbornom pravu suveren, dakle neodgovoran, kako se tumačilo u jednom starom srpskom Ustavu.Pre par dana, vidno uzbuđeni i inače melodramatični Aleksandar Vučić drhtavim tenorom ustvrdio je da je vreme smena u važnim institucijama krenulo. Izjavio je da, iako nije bio za smenu komandanta SAJ-a Spasoja Vulevića, da je ipak dobro što će on uskoro biti penzionisan. Vučić je kazao da ovo nije prvi put da ga krive za smenu nekog drugog policijskog funkcionera, da "vreme odgovornosti tek dolazi", te da smene "tek dolaze, i biće ih mnogo".Elem, valja podsetiti. Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije iz 1966, bio je dobro pripremljeni skandal da Tito ukloni Aleksandra Rankovića, šefa svih Službi u tadašnjoj Jugoslaviji. Navodno je Ranković prisluškivao Tita. Onda je usledila čistka svih funkcionera milicije i Državne bezbednosti. Dakle, ima samo jedan razuman način da se ova priča sa predsednikom Srbije dovede u kakav-takav red - to jest: da se vidi kome je još od sadašnjih zanimljivih lica Vučić potreban i zašto.