Vruća jesen: Sindikati i poljoprivrednici izlaze na ulice?!

Sindikati su najavili da će, ukoliko država ne poveća minimalnu zaradu na 70.000 dinara od 1. januara 2026. godine, ali i prosečnu platu, biti prinuđeni da svoje zahteve pokušaju da ostvare protestima, piše Danas.

Plate u Srbiji, ističu, ostaju preniske, čak ni prosečna zarada od oko 900 evra ne garantuje pristojan život. Upozoravaju i da će najavljeno povećanje minimalca od 1. oktobra na 500 evra "pojesti" skuplja struja i inflacija.

Nezadovoljstvo tinja i među poljoprivrednicima, koje je ove godine dodatno pogodilo nevreme.

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije najavila je proteste ukoliko država ne isplati 300 evra po hektaru štete zbog suše, a "kuku i motiku" najavljuje i Unija poljoprivrednih proizvođača iz Subotice, jer lokalna vlast još ne raspisuje konkurse za raspodelu 50 miliona dinara namenjenih razvoju agrara.

I sindikati i poljoprivrednici poručuju da im, ako ne dobiju podršku institucija, ostaje samo ulica, kao poslednje mesto nade i borbe za zasluge za pošten rad i dostojanstven život.

Sindikati

Država je nedavno odlučila da minimalnu zarada od 1. oktobra podigne na 59.000 dinara, odnosno na oko 500 evra, a za sledeću godinu njihov stav je da bi minimalac trebalo da iznosi oko 65.000 dinara, što je 550 evra.

Sindikati su nezadovoljni ovom ponudom Vlade Srbije i na poslednjim pregovorima tražili su da minimalna zarada iduće godine iznosi oko 70.000 dinara, odnosno 600 evra.

Ovog petka očekuje ih novi, treći sastanak sa vladom i poslodavcima.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović kaže za Danas da ne očekuje da će država prihvatiti zahtev sindikata da se minimalna zarada od 1. januara 2026. godine poveća na 70.000 dinara, pozivajući se na ranija iskustva u pregovorima.

- Poznajući praksu iz prethodnih godina, smatram da će država ostati pri ranije utvrđenom stavu, a to je da povećanje minimalne zarade iznosi 10,1 odsto, odnosno 550 evra. Zbog toga realno ne očekujem pomak u ovom trećem krugu razgovora - navodi Mihajlović.

Ipak, kako dodaje, sama činjenica da je država insistirala na nastavku pregovora ostavlja prostor za dijalog.

Međutim, najavljuje da eventualni protest sindikata neće biti organizovan samo zbog neispunjavanja zahteva u vezi sa visinom minimalca, već i zbog tzv. kompresije zarada.

- Ako ne dođe do rasta ostalih zarada, to će predstavljati ozbiljan problem. Mi ne tražimo samo povećanje minimalca, već insistiramo i na rastu prosečnih zarada u Srbiji koje su i dalje na niskom nivou - kaže Mihajlović.

Najavljuje da će sindikat o eventualnim protestima doneti odluku tokom septembra, odnosno kad se završe pregovori oko minimalne zarade.

- Ukoliko sindikati iz javnog sektora budu nezadovoljni i odluče se na proteste, mi apelujemo da se svi zahtevi iskažu istovremeno, zajednički i masovno, a ne kroz pojedinačne i razdvojene akcije - zaključuje Mihajlović.

SSSS je nedavno objavio rezultate "Ankete o stvarnim mesečnim primanjima zaposlenih i troškovima" koja je pokazala da gotovo tri četvrtine domaćinstava u Srbiji živi od plate do plate i da su finansijski ranjivi i osetljivi na ekonomske šokove.

Na pitanje koliki bi minimalac, prema rezultatima ankete, bio dovoljan za pristojan život, Mihajlović navodi da su građani uglavnom ukazivali na iznos između 80.000 i 120.000 dinara.

Dodaje da minimalna zarada ne bi trebalo da bude ispod 80.000 dinara, ističući da je i minimalac koji trenutno predlažu sindikati od 70.000 dinara i dalje nedovoljan za pristojan život.

- Predložili smo 70.000 dinara jer idemo ka tome da minimalna zarada prati oko 60 odsto prosečne zarade, to bi u ovom trenutku bilo nekih 70.000 dinara, ali bi 80.000 dinara moglo da podmiri minimalnu potrošačku korpu - kaže sagovornik.

Poljoprivrednici

Poljoprivrednici u Srbiji najavili su nedavno da zbog katastrofalne suše očekuju finansijsku pomoć države u iznosu od 300 evra po hektaru.

Ukoliko njihov zahtev ostane bez odgovora, iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije kažu da su spremni na protest.

Kako za Danas kaže predsednik ove inicijative Goran Filipović, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede do sada nije reagovalo na zahtev za isplatu pomoći.

- Taj zahtev smo uputili preko medija, jer više nemamo kontakte sa ministarstvom, odnosno od kada smo podržali studente, pregovora više nema, niti planiramo da ih vodimo - navodi Filipović.

Ovih dana, kako kaže, održaće sednicu skupštine Inicijative oko odluke u vezi sa protestom, navodeći da postoji interesovanje i drugih udruženja da se priključe najavljenom protestu. Dodaje da će u narednih nedelju do dve znati kada će izaći na puteve.

Kao dodatni razlog za nezadovoljstvo navodi i izjavu ministra poljoprivrede koji je nedavno procenio da će prinos kukuruza biti manji za sedam do osam odsto, što poljoprivrednici smatraju potpuno netačnim.

- Te brojke su za nas poražavajuće. Ne znamo na osnovu kojih informacija ministar donosi takve procene, ali stanje na terenu je mnogo drugačije. Naša procena je da će prinos kukuruza, u zavisnosti od područja, biti manji za 40 do 50 odsto - ističe on.

Na pitanje koliko su optimistični da će dobiti 300 evra po hektaru, Filipović odgovara da to zavisi isključivo od spremnosti države da pomogne.

- Ne znam da li su spremni da to isplate, ali bez direktne podrške u ovako teškoj godini, poljoprivrednici će biti primorani da pravdu traže na ulici. U suprotnom, mnoga gazdinstva će biti ugašena - upozorava.

Poljoprivrednici su, pored pomoći zbog suše, zatražili i odlaganje otplate poljoprivrednih kredita, jer, kako navodi Filipović, "to je jedna velika omča oko vrata" za poljoprivrednike.

- Kada prinos padne za 50 odsto, ili kao u nekim mestima nema roda uopšte, krediti postaju omča oko vrata. Na primer, naš ogranak iz Banatskog Karađorđeva ostao je bez berbe, već sada se priprema za jesenju setvu. Ko ima nafte, može da radi, ko nema, čeka - objašnjava Filipović.

Filipović dodaje da ni žetva suncokreta nije donela očekivane rezultate.

- Suncokret inače dobro podnosi sušu, ali i tu imamo pad prinosa od 20 do 30 odsto, a cena je nikakva. Sve to nas vodi ka tome da ćemo, vrlo verovatno, sredinom septembra izaći na ulice - zaključuje Filipović.

I Unija poljoprivrednih proizvođača Subotice nezadovoljna je što još nije počela isplata 50 miliona dinara za mere pomoći poljoprivrednicima.

Unija poljoprivrednih proizvođača Subotice, koju čine udruženja gotovo svih grana poljoprivrede, tri godine unazad učestvuje u planiranju mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja na opštinskom nivou, za svaku narednu godinu, naveli su nedavno u saopštenju.

Kako podsećaju, prve godine su konkursi krenuli u junu, druge krajem avgusta meseca, a ove godine se za konkurse još uvek ništa ne zna.

- Umesto da rešavamo probleme u poljoprivredi dijalogom, kako je to gradonačelnik izjavio 2022. godine kad smo na protestima izborili 50 miliona, mi se vraćamo na ulicu, jer bez nje izgleda da nema rešenja i razumevanja - poručili su nedavno iz Unije.

Poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Matković kaže za Danas da ni nakon ovog njihovog saopštenja nije bilo reakcije grada u vezi sa isplatom 50 miliona dinara za razvoj poljoprivrede.

- Nema nikakve reakcije grada. Mi čekamo, nismo postavili zvaničan rok, ali stalno očekujemo da će se nešto pokrenuti. Nadamo se da neće opet biti potrebno da izađemo na ulice, da ne bi odmah neko rekao da je to politički motivisano - kaže Matković.

Upitan kako je isplata funkcionisala prethodnih godina, Matković odgovara da je i ranije dolazila u poslednjem trenutku - tek posle leta.

- Ranijih godina isplata je bila knap. Tada se barem znalo da će biti, sada ni o konkursima ni o isplati pomoći još ništa nije odlučeno u skupštini - dodaje on.

Podseća da je pomenutih 50 miliona dinara prethodnih godina korišćeno za različite svrhe: subvencionisanje osiguranja jednogodišnjih useva, kupovinu priplodnih junica, osemenjavanje, veterinarske usluge i mehanizaciju.