Šok upisnog roka: Poljoprivredni PRAZAN, na Biološkom navala

Poljoprivredni fakultet u Beogradu možda je najveće iznenađenje, što se tiče ovogodišnjeg upisa brucoša jer je posle prvog upisnog kruga ostalo skoro 600 slobodnih mesta.

Takav slučaj nije bio prethodnih godina, međutim kako sagovornik Nova.rs prorektor Aleksa Lipovac kaže, brojni faktori doprineli su da interesovanje srednjoškolaca za Poljoprivredni fakultet opadne.

- Upisne kvote na fakultetu su prevelike. One su ostale takve još od doba bivše Jugoslavije. Korigovale su se vremenom, ali bi još trebalo. Nažalost, upis ove godine nije na zadovoljavajućem nivou. Prijemni ispit je polagalo 200 kandidata, a imamo 790 odobrenih mesta. Brojni razlozi su za to, počevši od opšteg stanja poljoprivrede u zemlji i odnosa države prema poljoprivrednicima - objašnjava prorektor Lipovac.

Smatra i da postoje predrasude o samom fakultetu, te ga tako i srednjoškolci i roditelji povezuju sa „motikom i budakom“, zbog čega ga od starta odbijaju.

- Danas je fakultet daleko od toga, on je otišao na nivo kvantne poljoprivrede, izučavaju se metode precizne poljoprivrede, upotrebe svih alata, softvera, programiranja… Tako da je taj narativ uglavnom veliki problem.

Značajan pad od 2015

Navodi da je značajan pad interesovanja kandidata za studiranje na Poljoprivrednom fakultetu uočen 2015. godine.

- Ne znamo kada će se taj trend zaustaviti. Razloga je, nažalost, sve više. Otvorilo se dosta i privatnih fakulteta, a koje srednjoškolci upisuju, pritom sve je manje dece… Sve to zbirno utiče. Ipak, iako ove godine imamo manje studenata, ipak bih se pohvalio time što su ovi brucoši izuzetno dobri đaci, sa sjajnim uspehom iz srednje škole i mnogo nam je drago zbog toga - kaže on.

Što se tiče smerova, njih je čak 14, a sudeći po prijavljenim kandidatima, najmanje interesantan je u okviru Biljne proizvodnje, smer Upravljanje zemljištem i vodama.

- To je jedan inženjerski smer, teži, te je često tu manje zainteresovanih kandidata. Svakako, fakultet raspisuje i drugi upisni krug, te će svi oni koji su se predomislili i žele da izučavaju poljoprivredu, moći da upišu fakultet, pa čak i na budžet, s obzirom na to da ima slobodnih budžetskih mesta - objašnjava prorektor.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta dr Natalija Bogdanov nije iznenađena ovogodišnjim upisom. Kaže da je sektor u obrazovanju gde je došlo do najvećeg pada u proteklih 10 godina upravo srednje poljoprivredne škole, gde je broj opao za 30 odsto.

- Shodno tome, opada interesovanje i za fakultet. To nije slučaj samo u Srbiji. Generalno je to evropski trend. Evropa je to nadomestila time što dolaze studenti iz Istočne Evrope, iz Afrike koji tamo studiraju i onda se taj pad ne vidi toliko. Ta zanimanja nisu atraktivna. Nestašica na tržištu rada u ovom sektoru u Srbiji se osećaju, a prognoze međunarodne organizacije rada kažu da će to u narednih 10 godina biti jedno od najdeficitarnijih zanimanja u svetu - kaže ona.

Navala na Molekularnu biologiju

Što se tiče Biološkog fakulteta u Beogradu, interesovanje za ovaj fakultet je slabo godinama unazad, što je za Nova.rs potvrdio profesor Anđelko Petrović.

- Nažalost, ali taj trend postoji već pet godina. Svake godine za pet do 10 odsto smanji se broj studenata. Tako je na svim prirodnim fakultetima – i na Hemijskom, Fizičkom, Fakultetu za fizičku hemiju… Tako je jer mi obrazujemo ljude koji će raditi u prosveti, a niko više ne želi da radi u prosveti jer je ona ponižena već 13 godina i više. Tako da svi beže od prosvete - ističe on.

Najmanje interesovanje vlada za smer Ekologija i zaštita životne sredine, dok je najpopularnija Molekularna biologija.

- Ove godine je najveća navala na smer Molekularna biologija Tu bi mogli da upišemo mnogo više studenata nego što imamo odobrenih mesta - kaže on.

Inače, prema dostupnim informacijama, Biološki fakultet nudi 230 odobrenih mesta, a toliki je i broj prijavljenih, s tim što je ostalo dosta onih brucoša koji bi želeli da studiraju Molekularnu biologiju.