Uspon SAMOPROGLAŠENOG ARHIEPISKOPA: Oltar sa albanskom zastavom, upad u crkvu, susreti sa gradonačelnicima...

"Vidim da su neki predsednici opština na Kosovu počeli da primaju Nikolu Džufku u zvanične posete. Možda bi trebalo da pozovu i profesora Pilinćija (albansko-američki profesor i politički aktivista poznat po oštrim kritikama vlasti u Albaniji i kontroverznim stavovima o nacionalnim granicama i političkim elitama, prim.red.). Ako ništa drugo – da doprinese pisanju scenarija za film Sorrentino-Cuarón. U tom filmu XX vek počinje episkopom Fanom Nolijem (albansko-američki pisac, naučnik, diplomata, političar i crkveni lider, koji je osnovao Pravoslavnu crkvu Albanije, prim.red.), koji spaja ime Amerike sa svetom misijom albanske pravoslavne autokefalnosti. XXI vek se u tom filmu razvija kroz profesora Pilinćija i Nikolu Džufku", u ironičnom tonu napisao je rečenicu ovonedeljne kolumne o lažnim prorocima poznati kosovski publicista, piše KoSSev.

Nedavno je Nikola Džufka ponovo neovlašćeno upao u crkvu u Rakitnici kod Podujeva, kada je podneta i nova krivična prijava Eparhije raško-prizrenske. Kontroverzni Nikola Džufka od sredine jula ima i nove aktivnosti u nastojanjima da utvrdi svoj imidž arhiepiskopa Crkve o kojoj javnost do sada nije znala.

Nova javna figura Kosova

Nikola Džufka (Nikolla Xhufka), koji se samoproglasio arhiepiskopom tzv. Crkve pravoslavnih Albanaca na Kosovu, poslednjih meseci sve aktivnije gradi svoj javni imidž i pokušava da se nametne kao značajna verska i društvena ličnost na Kosovu.

Njegove poslednje aktivnosti naročito su vidljive kroz učestale susrete sa gradonačelnicima različitih opština na Kosovu, koje redovno objavljuje na društvenim mrežama, ali i kroz sve brojnije aktivnosti koje inicira, javne događaje i susrete.

"Sinoć sam imao zadovoljstvo da se sretnem sa gradonačelnikom Peći, gospodinom Gazmendom Muhadžerijem, u pratnji epitropa Aljbana Hotija. Na ovom bratskom sastanku razmenili smo zajedničke vizije mira, harmonije i duhovnih vrednosti koje održavaju srce Peći živim".

Ovako, uz fotografije iz kabineta značajnih kosovskih gradonačelnika, Džufka sa njima pozira i šalje, kako tvrdi, poruke mira.

"Danas sam imao zadovoljstvo da se sretnem sa gradonačelnikom Prištine, gospodinom Perparimom Ramom, u pratnji epitropa Aljbana Hotija. Na ovom bratskom sastanku razmenili smo zajedničke vizije mira, harmonije i duhovnih vrednosti koje održavaju srce Prištine živim. Kada se pastir i gradonačelnik slože, grad biva blagosloven."

"Danas, u duhu Hristove ljubavi i službe za zajednički mir, imao sam zadovoljstvo da poželim dobrodošlicu bratskom susretu sa gradonačelniko Đakovice, gospodinom Ardijanom Đinijem. Ovaj dijalog je još jedan korak ka izgradnji blagoslovenog suživota i potvrda je da svetlost Evanđelja osvetljava svaki put koji vodi ka razumevanju i uzajamnom poštovanju. Slava Bogu za ovaj plodni sastanak."

Od tri gradonačelnika, do sada se na profilima svojih društvenih mreža oglasio jedino Đini.

"Danas sam ugostio nadbiskupa Nikolu Džufku, poglavara Autokefalne pravoslavne crkve Kosova, i Aljbana Hotija, epitropa Autokefalne pravoslavne crkve Kosova. Razgovarali smo o međuverskom skladu, građanskom suživotu i važnosti razumevanja između zajednica za zdravo i ujedinjeno društvo".

Osim što posećuje gradonačelnike, u julu je i "odlikovao" izvesnog Ljaerta Vasiljija (Laert Vasili) titulom "Viteza Sv. Konstantina Dardanskog" i to sa potpisom "svetog sinoda".

Boravio je u televizijskim studijima, održao predavanje u Đakovici, na, kako je objasnio, 35-godišnjicu nezavisnosti Kosova, a pre tačno mesec dana "održao je molitvu" i na grobu Adema Jašarija.

"Sa poniznošću i mnogo poštovanja, molim se i klanjam u večnoj kući našeg heroja Adema Jašarija", poručio je.

Provale u crkve, nacionalne boje i digitalna diplomatija

I baš u tom mesecu Eparhija raško-prizrenska podnela je treću po redu prijavu protiv Džufke. Punomoćnik ove Eparhije je 30. juna kosovskom Tužilaštvu u Prištini podneo novu prijavu za ponovnu provalu u hram Sv. Arhangela Mihaila u Rakitnici kod Podujeva.

"Pomenuti je ponovo razbio katanac na crkvi Svetog Arhangela Mihaila iz 14. veka, i po treći put nezakonito zauzeo crkvu u vlasništvu Eparhije raško–prizrenske, koju želi da prisvoji za svoju lažnu organizaciju", navela je Eparhija.

Podsetili su na to da se Džufka u kontinuitetu lažno predstavlja kao svešteno lice: "Iako on to nije, niti je priznat kao takav od strane nijedne pravoslavne crkve, a u Albaniji je često prozivan u medijima zbog širenja mržnje i netrpeljivosti", navela je ova eparhija Srpske Pravoslavne Ckrve pre bezmalo mesec dana.

Istovremeno, apelovali su na međunarodnu zajednicu da utiče na kosovske pravosudne organe da "konačno ulože osnovni minimum rada i volje“ radi inače garantovane zaštite SPC.

Od međunarodne zajednice, tada je reagovao samo OEBS javno, izražavajući zabrinutost zbog neovlašćenog ulaska u crkvu Svetog Arhangela Mihaila, i pozivajući nadležne da reaguju, istraže i spreče dalja upadanja.

Stigao je Džufka da tada odgovori OEBS-u, poručivši da on rukovodi "legitimnom i kanonskom verskom institucijom", a da je on sam "redovno ustoličen i priznat od relevantnih međunarodnih crkvenih vlasti", i da zajedno deluju "u potpunom skladu sa zakonima Republike Kosovo i svetim kanonima Pravoslavne crkve".

Odbacio je tvrdnje o "neovlašćenom ulasku", uz navode da posedaju pravne dokumente kojima dokazuju vlasništvo Kosova nado ovom crkvom, a ne Srpske pravoslavne crkve. Još je stigao da naglasi da su optužbe o "mešanju" – "neosnovane i štetne", pozivajući OEBS da "ne podleže pritiscima" SPC, tvrdeći još da je on sam "praćen" vozilima Ministarstva odbrane Srbije, što mu "ugrožava bezbednost i versku slobodu".

Prethodno je objavio fotografije, kao i navodni list osiguranja vozila za koje tvrdi da pripada Ministarstvu odbrane Srbije, a da ga je ovo vozilo navodno pratilo.

Džufkine objave na društvenim mrežama sada prate brojni lajkovi, a dodatni legitimitet se podiže i susretima sa gradonačelnicima značajnijih gradova na Kosovu.

Obilje je fotografija sa albanskim nacionalnim simbolima, uključujući i simbole OVK, sklapanjem ruku u znaku orla, kao i zastave tzv. Velike Albanije. Džufka neretko u crkvama nosi šalove sa ovim motivima ili oltare i druge delove crkve, kao i sebe zavija takvim zastavama dok se "moli“. Postoje fotografije i na kojima nosi oružje ili uniformu OVK.

Od Elbasana do Rakitnice

Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve (SPC) podnela je više krivičnih prijava protiv njega zbog nasilnih upada u crkvene objekte koje tradicionalno koristi SPC. Najozbiljniji incident dogodio se 28. novembra 2023. godine, kada je Džufka, uz pratnju od oko dvadeset osoba, nasilno ušao u crkvu Svetog Arhangela Mihaila u selu Rakitnica kod Podujeva.

Tada je crkvu proglasio "crkvom Fana Nolija“ i obavio verski obred uz albansku nacionalnu zastavu, što je izazvalo ogorčenje lokalne verske zajednice i eparhije. Nakon ovoga, eparhija je osvetila hram i ponovo ga zaključala u prisustvu policije i međunarodnih predstavnika OEBS-a i EULEX-a, da bi isti hram obio i pre mesec dana. Između dva obijanja i sa sudskim postupkom u toku, Džufka se krajem prošle godine proglasio sa "Arhiepiskopa Crkve pravoslavnih Albanaca na Kosovu".

Pokušaji Eparhije raško-prizrenske da podnese krivične prijave Kosovskoj policiji zbog Džufkinih postupaka, u nekoliko navrata naišli su na odbijanje ili usporenu reakciju policije. Optužnica je konačno podignuta 27. maja 2024. godine, a prvo saslušanje održano je u oktobru iste godine, gde je Džufka negirao sve optužbe.

Nikola Džufka, inače građanin Albanije iz Elbasana, prema ranijim navodima Eparhije raško prizrenske, ali i Pravoslavne crkve Albanije, zapravo nije svešteno lice, već se, kako obe crkve navode, lažno predstavlja kao sveštenik.

Pravoslavna crkva Albanije je još 2022. godine u saopštenju navela da Džufku ne priznaje nijedna hrišćanska crkva ni u jednoj zemlji, optuživši ga ujedno za širenje dezinformacija, da omalovažava i ismeva pravoslavne sveštenike u Albaniji.

O novim Džufkinim aktivnostima, se sa srpske strane nisu više oglašavali.

"Lažni poroci"

Džufke se, međutim, u najnovijem autorskom tekstu za Kohu, dotakao Veton Suroi. Fenomen lažnih proroka, poznat još iz biblijskih pripovedaka, u poslednje vreme dobija novu dimenziju na Kosovu i u Albaniji, izazivajući napetosti u etničkim i verskim odnosima u regionu, piše.

Kao one koji unose taj nemir, uvrstio je upravo Džufku, za kojeg i on potvrđuje da se radi o samoproglašenom episkopu nepriznate crkve.

Džufka, ili, kako Suroi otkriva, sa pravim imenom Nikollë Bllazhde, prvi put dospeo je u fokus javnosti kada je nasilno ušao u Srpsku pravoslavnu crkvu u Podujevu i održao prvu liturgiju na albanskom jeziku u toj crkvi.

"Gospodin Blažda nije priznat kao sveštenik po kanonima Autokefalne pravoslavne crkve Albanije – jedinog legitimnog verskog autoriteta među albanskim pravoslavcima. Ipak, on je odlučio ne samo da se samoproglasi sveštenikom, već i da se kruniše kao episkop 'albanske pravoslavne crkve na Kosovu' – entiteta koji ne postoji".

Suroi takođe potvrđuje da upravo njegovo delovanje se smatra kršenjem crkvenih kanona, kao i samog kosovskog zakonodavstva, koje jasno priznaje Srpsku pravoslavnu crkvu kao vlasnika i tradicionalnog korisnika ovih verskih objekata.

"Pravno gledano, Džufka ulazi u objekte koji su tradicionalno u vlasništvu i korišćenju Srpske pravoslavne crkve, što je ne samo svetogrđe, već i direktno kršenje ustavno-pravnog poretka Kosova, zasnovanog na Ahtisarijevom planu. U osetljivoj ravnoteži vere među Albancima, i u etničko-verskom miksu Kosova, Džufkino delovanje zadire i u kanonsko pravo i u pravni poredak Kosova. Prema kanonu, on bi mogao biti sveštenik samo ako ga je rukopoložila Autokefalna crkva Albanije – što se nije dogodilo. Još manje bi mogao biti episkop, otvarati mitropolije i osnivati novu 'crkvu' – to bi, da bi bilo legitimno, moralo da prođe kroz složen međucrkveni i kanonski proces", piše Suroi.

Ogrnut albanskom zastavom, Džufka predvodi politički pokret koji se predstavlja kao verski. On, kako naglašava poznati kosovski publicista, "postaje prorok nove etno-klerikalne vere, prema kojoj se svi politički problemi na Kosovu rešavaju polaganjem prava Albanaca na pravoslavne crkve, uz istovremeno negiranje identiteta kosovskih Srba i pravoslavnih vernika kao dela identiteta Republike Kosovo".

Međutim, Suroi se, pišući o etno-klerikalizmu, dotakao i SPC:

"U verskoj tradiciji Kosova, najveći problem u uzajamnim odnosima - i to vrlo izraženo s patrijarhom Porfirijem - bio je etnofiletizam Srpske pravoslavne crkve. Nasuprot tome, sada se ispoljava jedan banditski oblik albanskog etnofiletizma sa Džufkom, i to u delu Kosova gde skoro da nema pravoslavnih Albanaca."

Agon Maljići o Džufki: "Pravoslavni sveštenik isto koliko sam ja astronaut NASA-e"

I publicista mlađe generacije sa Kosova, Agon Maljići (Maliqi) oštro je reagovao na pojavljivanje Džufke, optužujući ga za šarlatanstvo i sumnjivu političko-versku agendu.

U objavi na društvenim mrežama juče, Maljići je upozorio na posledice legitimizacije Džufke u javnom prostoru, uključujući i njegov prijem od strane pojedinih kosovskih zvaničnika.

"Ovaj šarlatan Nikola Džufka iz Elbasana, koji je proglasio ovu tzv. Pravoslavnu crkvu Kosova, pravoslavni je sveštenik isto onoliko koliko sam ja astronaut NASA-e", poručio je Maljići.

On je posebno kritikovao institucije i medije koji, kako navodi, Džufki daju ozbiljnost i prostor samo zato što se pojavljuje sa albanskom zastavom u pravoslavnim crkvama:

"Razočaravajuće je što ga javni zvaničnici primaju u kancelarijama, a mediji mu daju prostor, tretirajući ozbiljno jednog klovna sa sumnjivom agendom, samo zato što se šeta po pravoslavnim crkvama sa albanskom zastavom i ispunjava neke folklorno-nacionalističke fetiše."

Maljići je upozorio i na opšte nepoznavanje pravoslavne tradicije među Albancima, istakavši primer čestitanja Božića 7. januara, iako ga albanski pravoslavci slave 25. decembra:

"Nivo neznanja na Kosovu o albanskom pravoslavlju, koji izbije na površinu gotovo svakog 7. januara kada javne ličnosti čestitaju Božić pravoslavnim Albancima (iako oni Božić slave 25. decembra), vidi se i ovde – u toj potrebi da se u jednom klovnu projektuje neki patriotski Fan Noli."

On je upozorio da se Džufkine aktivnosti već koriste u propagandne svrhe:

"I sve to u trenutku kada se incidenti koje izaziva taj klovn mesecima koriste u zvaničnim izveštajima Srbije kao primeri napada Kosova na pravoslavne crkve. E sad, sami izračunajte kakav fenomen predstavlja taj klovn."