OTRGLI SE "HIPICI IZ SNS" GLIŠIĆ I JOVANOV Narod bi da biju - tužioce da izbace na ulicu

Darko Glišić, ministar za javna ulaganja i funkcioner Srpske napredne stranke, na skupu podrške toj stranci poručio je studentima i građanima koji blokiraju ulice da će dobiti "golem ćutek", odnosno po vranjanski - velike batine. Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije Milenko Jovanov izjavio je, komentarišući što su neki od privedenih u Užicu nakon oslobađanja rekli da je "pritisak urodio plodom“, da sudije koje su sudile pod pritiskom ulice, "treba da završe na toj ulici“.Dok god galame, prete i optužuju druge uokolo, umesto da poštuju Zakone koji važe za sve građane Srbije, visoki "oficiri" SNS-a predstavljaju opasnost po živote svojih sugrađana. Tu već postoji stalni trend pretvaranja državne u privatnu svojinu.Tu se napravila priča iz koje mi ne možemo da izađemo i u koju smo se definitivno zapleli, a to je priča o kriminalno-političkom sistemu postojećeg režima. Pretnja postaje aktuelno sredstvo u političkom, ali i pravosudnom razračunavanju sa "nepoželjnim tendencijama“ i "nezgodnim elementima“ u društvu.Vaspitanje je samo jedna lepa privatna vrlina - ako je stvarno, ili poza - ako nije stvarno. To je sve. Sa tim stvarno u politici ne možeš da uradiš ništa. To je nešto što bi trebalo da se podrazumeva, ali od toga nikakve konkretne koristi. Zato su novoradikalci to izbacili kao merilo vrednosti. Ova vlast represiju obnavlja na nekulturan način. Sada,13 godina kasnije budućnost u Srbiji sa njima izgleda kao neka neumesna šala, tačnije, bezobrazluk. Tako je unutrašnji obračun sa normalnim i pristojnim ljudima u Srbiji, koji su neočekivano pružili dostojan građanski otpor uništavajućem ludilu, postao važniji od povoda. Mržnja režima prema građanima Srbije temelj je svake mržnje prema bilo kome. Glišić i Jovanov odaju utisak ljudi koji u sve to zaista duboko veruju i koji su iskreno uvređeni nedostatkom poštovanja za zasluge i vrline njihovog predsednika Aleksandra Vučića. Pokazuje se da se oni snalaze u svakakvim veštinama osim jedne - razlikovanja ispravnog od pogrešnog. Niko im nije branio da se duhovito i briljantnim retorskim stilom "odbrane" od studenskog protesta. Ne, njih je zabolelo nešto drugo: što su oni ispali budale u javnosti posle skupa studenata i naroda na Vidovdan, ali to su uspeli sami, bez ičije pomoći."Pretnja“ je, dakle, krivično-pravni standard i postoje jasne smernice kako se ona tumači. Krivična odgovornost je, figurativno govoreći, najviši (najozbiljniji) stepen pravne odgovornosti. Ono što se do sada pokazalo, to je da SNS nije spreman ni na kakav dijalog, ni na kakav dogovor i ni na kakvo priznavanje greške. Pretnja "pretnjom“ tako postaje svojevrstan apsurd i jedan u nizu represivnih poteza vlasti, koje po svaku cenu žele da uguše svaki suprotan glas i svako suprotno mišljenje.Nasilje u Srbiji se promoviše kroz medije, pa i od najviših zvaničnika u državi, ali odgovornost leži na građanima jer su oni ti koji, osim toga ko će ih politički predstavljati, biraju u kakvom društvu žele da žive. To "vaspitanje" građana od strane režima zapravo znači da im je "zadnji trap" zinuo na sve i odmah, jer veruju da još mogu. "Nemoj da slutiš!“, rekle bi babe, pljunule triput, prekrstile se i kucnule u drvo; "daleko bilo!“. Što reče profesor Jovo Bakić,"gde nam je istrajnost, zašto se pokrenemo, pa posustanemo?

I, da. Zašto se Srbija ne snalazi ni posle "Ribnikara" ili "Nadstrešnice" ili "Četvorice heroja" što polomiše vilicu jednoj devojci? Ono, kao da sednemo za astal i pričamo. Samo napred, OVI to jedva čekaju, dobijaju na vremenu.