Srbija na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare

Ističe se i da je politička nezavisnost medija u zemlji oblast najvišeg rizika jer su svi nacionalni emiteri pod kontrolom vlastima bliskih entiteta, prenosi NUNS.

Izveštaj objavljen u junu pokazuje da Srbija beleži visok rizik u tri od četiri ključne oblasti: tržišni pluralizam (71 odsto), politička nezavisnost (73 odsto) i društvena uključenost (70 odsto) dok je oblast osnovne zaštite u domenu srednje visokog rizika (60 odsto).

Upozorava se da ne postoje zakonske mere koje bi sprečile sukob interesa između političara i vlasnika medija, kao i da je preko kompanije Telekom Srbija država "ponovo ušla u medijsko vlasništvo, čime je zvanično legalizovala državno-partijski uticaj na medije".

- Političari i vladine institucije koriste javna sredstva kao poluge uticaja: subvencije, budžetsko oglašavanje i javne nabavke sistematski favorizuju medije bliske vlasti. Istovremeno, REM ne vrši nadzor ravnopravnog medijskog tretmana u predizbornim kampanjama, a javni servisi ne obezbeđuju fer pristup opozicionim glasovima. Uređivačka nezavisnost praktično ne postoji, a mehanizmi zaštite od političkog uticaja su neefikasni ili ignorisani - navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da lokalne vlasti "sve češće zaobilaze konkurse i koriste javne nabavke za finansiranje lojalnih medija, dok javni servisi ostaju pod čvrstom političkom kontrolom, bez stabilnog upravljanja i finansiranja".

Uslovi za rad novinara u Srbiji, ocenjeni su kao izuzetno nepovoljni, a osim sve većeg broja SLAPP tužbi, odnosno strategije pravnog zastrašivanja kritičkih medija, izveštaj upozorava i na "upotrebu naprednog špijunskog softvera od strane srpske policije i obaveštajnih službi za nadzor novinara".

U izveštaju se navodi da se ekonomski faktori koriste za ograničavanje medijske raznovrsnosti.

- Govor mržnje je formalno zabranjen, ali se zakon slabo primenjuje, posebno u digitalnom prostoru gde dominiraju uvrede, pretnje i agresivna komunikacija - piše u izveštaju.Ocenjuje se da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) "praktično nefunkcionalno i da retko izriče sankcije, čak ni emiterima koji grubo krše zakon – poput onih koji emituju nasilan rijaliti program u udarnim terminima ili vode pristrasno izveštavanje tokom izbornih kampanja".

U preporukama za poboljšanje medijskog pluralizma u Srbiji, predlaže se puno sprovođenje novih medijskih zakona u duhu Medijske strategije iz 2020. godine, pravna zaštita novinara i mere protiv SLAPP tužbi, reforma REM-a i transparentno imenovanje njegovih članova, potpuna transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja, usklađivanje sa evropskim regulativama, kolektivno ugovorno uređenje rada u medijima i preciznije regulisanje javnog finansiranja medija.