POLICIJA MLATI DECU SRBIJE Patrijarh Porfirije ne otvara vrata hramova da prigrli prebijene

Zašto je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije nakon šest meseci od početka studentskih protesta nazvao te proteste obojenom revolucijom i zašto je to učinio baš u Moskvi u razgovoru sa ruskim predsednikom Putinom, da li je to stav cele crkve ili samo njenog najužeg vrha imajući u vidu da su pojedini sveštenici pozdravili studentske proteste i može li odnos prema tim protestima izazvati dublje podele u Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Sve to u zlo doba noći, dok po sokacima srpske prestonice policija ko gumerabiku razvlači srpsku omladinu.Običan čovek, kao izgubljena ovca pomisli kako mudre reči ne izgovaraju pojedine vladike, nego najviši članovi SNS-a. Jedinstvo je vazda bilo ideal svih totalitarnih sistema, u tome nema mesta za ravnopravnost svih građana, niti poštovanja njihovih individualnih prava i sloboda. Jednostavno nema novca za sve, već samo za najpreče potrebe, a u crkvi je takvih puno. Kao da se ni tu nije radilo ništa prethodnih deset i više godina. Patrijarh i episkopi zdušno podupiru Vučićev autokratski režim, a ni Vučić im ne ostaje dužan, ta podrška ima svoju cenu. Zvuk tišine. Ne molitve.U poslednje vreme patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije i njegov vladičanski kor učestalo održavaju sastanke sa glavarima vaskolikog srpstva, i to na najvišem nivou. Uglavnom tada do običnog sveta dopiru reči uzajamne podrške. Ostalo je tiha metanija, kako valja i trebuje. Prosto je neverovatno sa kakvom lakoćom crkveni velikodostojnici pokazuju elemente totalitarnog načina mišljenja. U društvu zaista treba da postoji konsenzus oko nekih elementarnih normi, dok sve drugo treba prepustiti ličnim, slobodnim izborima svakog pojedinca, kako je u Ustavu i zakonima i zapisano.Nema šansi da, car radi carevo, a Bog božje; uostalom - nije li svaka vlast od Boga? I eto nas natrag u patriotskom univerzumu u kojem se valja jednome prikloniti carstvu. A izbor je po srpskom patrijarhu apsolutan i neizbežan: Vučić Aleksandar. Crkva ne može da se modernizuje, ona je takva kakva jeste, a opšte je prihvaćeno da je ona osnovni državotvorni faktor. I uvek je imala političku funkciju, bez obzira na priče o sekularnosti. Zato Vučić i Porfirije idu ruku pod ruku, šta jedan misli to misli i drugi, iako jedan to javno govori a drugi ne. Sam Porfirije se pokazao kao inferioran u tom dublu i do sada se dokazao kao potpuno servilan autoritarnom lideru.

Mržnja je inače zaludna, štetna i besmislena, ali i protivna hrišćanskom i opštem moralu. Nažalost, naša kolektivna sećanja su sećanja na zlo, a ne na dobro.