KAD VAS NAPADNU U CENTRU GLAVNOG GRADA Policija samo gleda po službenoj dužnosti

- Strašno je što mi kao novinari i građani moramo da vodimo istrage koje treba da rade tužilaštvo i policija - kaže Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, opisujući šta je zatekla kada je došla ispred Narodne skupštine, gde je napadnuta ekipa N1.

Dodaje da joj policija deluje kao da se plaši - da li ljudi u Ćacilendu, da li svojih nadležnih koji su im poručili da stanovnike šatorskog naselja ne diraju.Dakle, policija je gledala dok je na novinarsku ekipu nasrtao stanovnik Ćacilenda, razlupavši kameru koju je prethodno oteo. Izveštavanje o događaju je bilo istinito, potpuno i blagovremeno. Ako je neko pomalo iskrivio stvar, bili su to novoradikalski mediji, što je bilo očekivano i niko im ne zamera, jer su odavno stranački deklarisani. Nisu čak ni pokušali da iskrive suštinu stvari: ono što se desilo. Policija okreće glavu, ili, još gore, samo gleda. Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić izjavila je posle napada na ekipu N1 kod tzv. Ćacilenda, da je pravni poredak u Srbiji "jedna čista iluzija" i da sumnja da će napadač biti procesuiran, jer je ovo "kriminalna država". Posebnu pažnju privlači brutalnost srpske policije i njena neskrivena naklonost aktivistima i onima koji podržavaju SNS i Aleksandra Vučića. I domaća i inostrana javnost posebno su zgranuti činjenicom da je vlast u Srbiji obukla u policijske i paravojne uniforme kriminalce i batinaše, kojima je podelila policijske legitimacije i sa palicama poslala na ulice da batinaju građane, studente i srednjoškolce. Građani su suočeni i sa sramotnom činjenicom da u redovima policije postoje, i u komandnom kadru i u jedinicama, ljudi koji su spremni da pogaze sva pravila službe i da se stave u službu korupcije i kriminala. Posebno je upadljiva brojnost korisnika one već čuvene "fantomke", službeno nazvane "potkape sa prorezima za oči".Danas kad neko naiđe na kordon žandarmerije kod Ćacilenda, u centru glavnog grada Srbije, i hoće da prođe, a oni mu kažu da ne može nego okolo, čovek se okrene i ode - ne svađa se s njima, jer nije higijenski, kao što vidimo u poslednjih nekoliko meseci. Policija sada označava slom normativnog okvira naših života, izvrtanje pravila, očekivanja. Neprekidna razdražljivost policije prema narodu se uporno održava. Istovremeno, borba je sve nasilnija i bolnija pošto propisa nema, a konkurencija među batinašima postaje sve odlučnija. Trud se pojačava upravo kad je najneproduktivniji. Kako da se onda, u ovakvim uslovima, volja za životom ne pojača?Iz MUP-a Srbije nikada nisu stigli smisleni odgovori na pitanja da li policija ima saznanja da u kampu ispred najvažnijih državnih institucija borave lica koja su ranije osuđivana za teška krivična dela, kao i da li su u njihovoj blizini, građani bezbedni. Zato je lustracija proces uspostavljanja odgovornosti.

Javni službenici imaju posebnu dužnost prema građanima koja nije samo u tome da poštuju zakon, već i da deluju u skladu sa najvišim etičkim standardima. Policajac, koji favorizuje političke interese, možda formalno nije prekršio zakon, ali je izneverio poverenje javnosti.

Zato lustracija popunjava prazninu između pravne i moralne odgovornosti.